OPASNA BOLEST KOJA  DUGO HARA POLJIMA KUKURUZA

Crvenilo kukuruza prenosi cikada latinskog naziva Reptalus panceri koja sisa sokove iz floema kukuruza. Fitoplazma se zadržava u pljuvačnoj žlezdi gde trpi i određenu metamorfozu i postaje infektivna.

Širenje crvenila kukuruza  zavisi od atraktivnosti  kukuruza za cikadu, ali i od faze razvića. Dešava se da isti hibridi u različitim fazama ne obolevaju, odnosno jedan oboleva od crvenila, a drugi ne. Posle izletanja sa pšenice, imaga lete na susedno polje kukuruza i to obično samo na prve redove, a kasnije se šire po celoj površini. Period primanja  fitoplazmoze je oko 3 nedelje i prvi simptomi se javljaju početkom avgusta. Intenzitet obolenja zavisi od osetljivosti hibrida i za cikade su atraktivni oni koji u sebi sadrže više proteina.

ZANIMLJIVOST

Cikada prezimljavau obliku  larve na korenu pšenice. Rojenje je u junu u julu pred ili u vreme žetve pšenice. Samo deo populacije Reptalus  panceri je infektivan. Prognoza pojave crvenila kukuruza se obično određivala na osnovu brojnosti populacije, ali i procentom infektivnosti. Imaga koja se  hrane  kukuruzom, prenose Stolbur fitoplazmu. Početni simptomi crvenila na kukuruzu se obično pojavljuju oko 30 dana posle infekcije ili u prvoj polovini avgusta da bi krajem avgusta i početkom septembra dostigli maksimum.

Pri intenzivnoj pojavi crvenila dolazi  do sušenja i nema berbe. Najveće štete su na klipu, koji su rehuljavi, nezavršeni do vrha. U godinama intenzivne pojave crvenila, štete redovno prelaze 50% prinosa, a kada je sušna, dešava se da nema šta da se skida. Crvenilo kukuruza se najviše javlja na poljima Stiga, zatim Južnog banata i Srema, a u novije vreme najveći intenzitet bolesti je u Južnoj Bačkoj – Čurug, Žabalj, Budisava i drugi lokaliteti. Osim tih lokaliteta, crvenila ima i u ostalim reonima gajenja. Prisutan je i u većini zemalja Evrope, ali epicentar je Srbija.


Rotacija kukuruza i pšenice favorizuje razviće pojave cikade, odnosno pojavu crvenila kuuruza.


Suzbijanje se izvodi u vreme rojenja imaga ili kada sa pšenice cikade doleću na kukuruz. Imago  je „oklopljen“ vrstom štita pa se mora koristiti kombinacija insekticida u dodatku površinskih aktivnih materija koje imaju sposobnost vezivanja za krila  U ovom slučaju treba upotrebiti okvašivač koji ima kativnu materiju TRISILOKASAN  u količini od 25 ml/100 l vode. Tretiranjem 8 do 10 redova kukuruza sa strnjike posle žetve pšenice može se smanjiti značajno brojnost cikada, a time i prenošenje crvenila.  Primenom kombinacije insekticida koji sadrži aktivnu materiju FENTION  u količini 1,5 l/ha i insekticida koji sadrži aktivnu materiju ALFA CIPEMETRIN uz dodatak okvašivača  postiže se visoka efikasnost u suzbijanju cikade, odnosno zaštita kukruza od crvenila. Intezivna agrotehnika i ishrana pomažu da kukuruz lakše podnosi razvoj fitoplazme, čime se smanjuje štetno delovanje crvenila kukuruza.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *