I PORED TEŠKOĆA PROIZVODNJA MALINE OPSTAJE
Nedavno smo pisali o propasti maline, niskim cenama u otkupu i želji da se naša malina plasira na svetsko tržište.
Uvek kada se nešto proizvodi, bilo da je poljoprivreda ili neka druga grana privrede, moramo biti tržišno orijentisani i da se prilagođavamo tržištu i zahtevima ponude i potražnje koji igraju odlučujuću ulogu.
U početku je proizvodnja maline bila unosan posao, država je dotirala proizvodnju i godinama se dobro zarađivalo. Međutim surovi kapitalizam uvek pokaže svoje zube i uvek udara tamo gde najviše boli a to je po džepu.
Masovna proizvodnja dovodi do povećanja ponude dok tražnja vremenom ostaje ista ili se čak i smanjuje.
Malina je osetljiva biljka, traži negu, posebno jer se javljaju nove štetočine i bolesti, koji poskupljuju proizvodnju.
Troškovi rastu, svake godine sve više proizvođača nudi isti proizvod, država prestaje da pomaže a najveća opasnost stiže iz drugih zemalja, koje takođe kreću u ozbiljnu proizvodnju. Stiže malina iz Poljske, Mađarske, Hrvatske pa čak i Maroka, koja i po ukusu i po kvalitetu ne zaostaje ni najmanje za našom.
Sve ovo dovodi nas u situaciju drastičnog pada cena, dok cene goriva i drugogo repro materijala rastu pa malinu iz Srbije više niko neće. Zapravo hoće ali po ceni koja ne zadovoljava proizvođače.
Pri tome klimatske promene drastično utiču na pad potencijala rodnosti u nekim zemljama dok se u drugim dešava upravo suprotono, favorizuju se napredak i razvoj.
Što se Srbije tiče, stručnjaci su procenili da je ovogodišnji rod maline odličan i pored suše. Malina je stigla na branje i pre no što to po kalendaru zrenja biva pa je odskočila u ceni na malo. Međutim, imamo veliku konkurenciju kako kod nas samih tako i kod proizvođača iz drugih zemalja. Sve ovo moramo da imamo u vidu naročito ukoliko smo u dilemi, saditi malinu ili ne.
