BLAGE ZIME DIREKTNO UTIČU NA PORAST BROJNOSTI ŠTETOČINA
Japanski istraživači su došli do zaključka da se povećanjem površinske temperature zemljišta za 1 ºC u poslednjih 40 godina u velikoj meri se promenio status štetočina u smeru povećanja broja generacija.
TOPLE ZIME PRIJAJU INSEKTIMA
Povećava se brojnost ženki nekih vaši koje prezimljuju i koje mogu da prenesu neke viruse a kod tripsa se dešava da se povećava plodnost pa oni samim tim postaju brojniji i uvećavaju se štete koje prave. Sve biljne kulture u opasnosti su da počnu da trpe oštećenja čak i tamo gde ih ranije nije bilo.Na primer, manje poznate tresetne mušice se sada svrstavaju u ozbiljne štetočine na šampinjonima.
NOVE TEHNOLOGIJE GAJENJA KOJE NE REŠAVAJU PROBLEM
Promene usled globalnog otopljavanja imaju za posledicu da se više zaliva čime se stvaraju uslovi za pojavu nematoda. Očekuje se i intenziuvnija brojnost insekata koji sisaju biljne sokove, što ujedno dovodi do povećanja pojave bolesti po tipu viroza i fitoplazmoza.
Otopljavanje ide na ruku i ženkama grinja koje prezimljavaju ispod opalog lišća, plitko u zemljištu ili ispod ljuspica pupoljaka. Veći broj preživljava zimu pa se može očekivati njihova pojava već rano u proleće. Isto važi i za neke grinje koje se javljaju na voću a posebno na jabuci a potom i na povrću i u ratarskim kulturama na kukuruzu i soji. Značajnija pojava rđastih grinja očekuje se na kruškama, jabukama i vinovoj lozi.
IZUZETNO SU NAM POTREBNE JAKE ZIME KAO ŠTO SU NEKADA BILE
Blage zime bez jakih mrazeva dovode do preživljavanja većeg broja štetočina kao što su: gundelji, žičari i nematode. Mortalitet repine pipe kao i ostalih pipa i kukuruzne zlatice biće manji pa se može očekivati značajna pojava ovih štetočina. Veliki problem predstavlja i stenica ( smrdibube, smrdljivi martin ) koja došla iz Kine i kojoj izuzetno pogoduju blage zime.
ZANIMLJIVOST
Važno je da se istakne da se očekuje i pojava insekata tipičnih za Južnu Evropu.
Kukuruzna sovica prezimljava u južnim delovima Evrope ali je recimo nađena u Bečeju.
Slično je i sa ostalim migratornim vrstama. U godinama sa blagim zimama, migratorne sovice mogu prezimiti i kod nas pa se moramo spremiti na širenje mediteranskih štetočina u Srbiji.
IMA I OHRABRUJUĆIH VESTI
Otopljavanje utiče i na povećanje broja generacija kod insekata ali i do povećanja brojnosti korisnih insekata, kao šti su recimo paraziti i predatori lisnih vaši i grinja. Obilje hrane dovodi do povećane brojnosti korisnih insekata pa se zaokružuje lanac ishrane. Ali ako pustimo da priroda reši brojnost štetočina, ostaćemo bez prinosa, jer insekti i grinje predatori, nikada neće pojesti celu koloniju vaši, već samo onoliko koliko im je dovoljno da nahrane sebe i svoje potomstvo, pa će ostaviti nešto vaši i za ishranu kasnije.
Zbog toga na scenu stupa hemija koja nema tu selektivnost, pa tamani sve redom, što nije dobro ali je na žalost nemonovnost u merama borbe za proizvdnju dovoljne količine hrane.
