PAR GODINA UNAZAD POVEĆALA SE CENA LUKA ŠTO JE BIO OKIDAČ ZA POVEĆANJE POVRŠINA
Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu. Kuhinja ovih prostora ne može da se zamisli bez crnog luka jer svi naši tradicionalni recepti, manje -više, počinju isto: “ izdinstajte jednu do dve glavice luka!”
U Srbiji se po Podacima iz 2016. godine i proceni stručnjaka gaji na oko 5000 ha, gde skoro 2000 ha otpada na Vojvodinu i u zavisnosti od sezone, u Srbiji se godišnje proizvede između 30 000 i 50 000 tona luka. Ovo su sasvim dovoljne količine da se podmire sve domaće potrebe, jer smo jedna od zemalja koja je po potrošnji luka skoro na prvom mestu, odmah iza potrošnje krompira, paradajza i paprike.
Jedan od problema u proizvodnju luka je taj što se dešava da u pojedinim regionima proizvođači već bace određene količine crnog luka, zbog truljenja tokom vađenja. Ovo se dešava jer se luk teže čuva jer ima povišen sadržaj vode, a manjak sadržaja suve materije. Zbog toga je moguće da oko 20 do 25% godišnje proizvodnje luka u Srbiji propadne.
Zanimljivosti
Jedan je od najstarijih gajenih biljaka.Gaji se više od 7.000 godina. Ima visoke sadržaj vitamina C, vlakana i antioksidanata. Takođe je bogat sumpornim jedinjenjima koja doprinose njegovom jakom mirisu i imaju antibakterijska svojstva.
U narodnoj medicini, crni luk se koristi za ublažavanje kašlja, prehlade i upala grla.
Zašto se plače kada se seče?
To se dešava zbog enzima koji oslobađaju sumporne gasove koji kada dođu u kontakt sa očima koje su vlažne, mešaju se i stvarajući blagu sumpornu kiselinu koja iritira oči. Danas se u sortiment crnog luka mogu naći sorte koje oslobađaju manju količinu sumpronih gasova
Proizvodnja luka direktnom setvom je najekonomičniji način proizvodnje, jer se postižu visoki prinosi uz najmanje troškove, a može se u potpunosti mehanizovati. Osnovni preduslov ovakve proizvodnje je nezakorovljeno, strukturno, humusno zemljište i postojanje mogućnosti navodnjavanja. Setva se obavlja rano od sredine februara do kraja marta. Seme se seje u dvorede ili višeredne trake (zavisno od tipa sejalice) na dubini do 2 cm. Rastojanje između redova u traci je od 11 do 25 cm. Za jedan hektar je potrebno 5–8 kg semena. Izbor semena zavisi od pre svega afiniteta tržišta, mada se danas najviše seju holandska semena isorte koje su tamo selekcionisane.
Prosečni prinosi crnog luka iz arpadžika na imanjima srpskih povrtara u proseku iznose od 30 do 45 tona po hektaru. Kod luka iz direktne setve semenom, prosek prinosa kreće se od 50 do 60 tona. Naravno, ima profesionalnih proizvođača ove kulture koji su ostvarivali prinose i do100 tona luka po hektaru.
