INVAZIVNE VRSTE SU OZBILJAN PROBLEM
Invazivne vrste su strane biljke, životinje i drugi organizmi koji su namerno ili slučajno uneseni u nova područja izvan njihovog prirodnog staništa. Njihov prisustvo može direktno ili indirektno uticati na kvalitet života i zdravlje ljudi. One su jedan od glavnih uzroka izumiranja određenih vrsta, kao i pretnja za sigurnost hrane i javno zdravlje.
Međutim, nije svaka strana vrsta automatski invazivna. Da bi neka vrsta postala invazivna, mora imati veću sposobnost prilagođavanja i takmičenja sa domaćim vrstama, ili smanjenu osjetljivost na prirodne neprijatelje, bilo da su to biljojedi ili predatori. Osim toga, invazivne vrste često zauzimaju široku ekološku nišu i imaju sposobnost brzog razmnožavanja.
ČOVEK JE GLAVNI KRIVAC ZA RASPROSTIRANJE INVAZIVNIH VRSTA
U većini slučajeva, strane vrste dospevaju na naša područja uz pomoć čoveka. Ubrzanom globalizacijom u 20. veku, trgovina, transport i putovanja omogućili su mnogim stranim vrstama da se brzo prošire. U Srbiji postoji veliki broj invazivnih i potencijalno invazivnih vrsta, od kojih su neke namerno donešene, dok su druge slučajno dospele na naše tlo.
BROJ INVAZIVNIH VRSTA RASTE
Prema izveštaju Naučno-političke platforme za biodiverzitet i usluge ekosistema (IPBES), deo Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), širom sveta je identifikovano oko 37.000 invazivnih vrsta. Njihovo prisustvo košta vlade najmanje 423 milijarde dolara godišnje zbog štete koju nanose ili troškova njihove prevencije. Ova procena je konzervativna, a stvarni broj vrsta verovatno je veći i godišnje raste za oko 200 novih vrsta.
INVAZIVNE VRSTE SU VELIKA PRETNJA ZA ČOVEČANSTVO
Invazivne vrste se smatraju jednim od pet glavnih direktnih pokretača gubitka biodiverziteta, predstavljajući značajnu pretnju za čovečanstvo u narednoj deceniji. Bodljobradi rak Faxonius limosus je alohtona invazivna vrsta poreklom iz Severne i Centralne Amerike, koja je pre više od sto godina uvedena na Evropski kontinent. Inicijalno širenje ove vrste na Evropskom kontinentu nastalo je kao rezultat ljudske aktivnosti. U Evropi je prvi put uveden 1890. godine u Poljskoj za potrebe akvakulture kako bi nadomestio nedostatak lokalnog autohtonog raka Astacus astacus koji je u to vreme doživljavao ozbiljno smanjenje. Kasnije je uveden u nekoliko evropskih država iz istog razloga (Nemačka, Francuska, Mađarska, Austrija). Bodljobradi rak se smatra jednom od najinvazivnijih u slatkovodnim ekosistemima Evrope, i nalazi se na listi invazivnih vrsta koje izazivaju zabrinutost u EU.
U DUNAVU KOD APATINA HARA BODLJOBRADI RAK
Prvi nalaz ove vrste u Srbiji je evidentiran u Dunavu kod Apatina 2004. godine. Danas se ova vrsta nastanila duž celog toka Dunava i njegovih pritoka. Bodljobradi rak je svaštojedna vrsta, budući da je u stanju da dostigne veliku gustinu, može uticati na domaće makrobeskičmenjake i makrofite, što može imati negativne posledice po biodiverzitet.
INVAZIVNE VRSTE NANOSE ŠTETU OD MILIJARDU EVRA GODIŠNJE
Bodljobradi rak je po prirodi rovokopač, stoga svojim kopanjem može menjati strukturu obala reka i jezera i može narušavati građevine kao što su mostovi i brane, što može da rezultuje značajnom ekonomskom štetom. Procenjuje se da bi ekonomska šteta u Evropi izazvana invazivnim vrstama mogla iznositi milijarde evra godišnje, a troškovi štete i dalje nastavljaju da se povećavaju.
Brza ekspanzija, zajedno sa negativnim efektima na autohtone vrste rakova, ukazuju da su potrebne hitne mere kako bi se sprečilo dalje širenje ove invazivne vrste. Projekat nastoji da identifikuje nivo invazije radi poboljšanja prevencije i kontrole ove invazivne vrste..
NAUKA SE DOSETILA DA KAKO DA SPREČI ŠTETU
Projekat ima za cilj iskorišćavanje bodljobradog raka transformacijom ove invazivne vrste u različite ekološke proizvode, usklađujući se sa konceptom “ZERO WASTE”. Ovi eko-proizvodi uključuju prehrambene proizvode na bazi mesa bodljobradog raka, namenjene ishrani ljudi i životinja, adsorbente za prečišćavanje otpadnih voda sa povišenom koncetracijom jona teških metala, proizvode od gume izrađene uz dodatak ljušture raka, kao i biomaterijale na bazi hitina izolovanih iz ljušture raka. Projekat DANUBEcare obuhvata najsavremenija istraživanja i inovacije primenljive i na druge invazivne vrste. Projekat uključuje niz akcija usmerenih na edukaciju šire javnosti i podsticanje njihovog učešća u građanskoj nauci, kao što je senzorska ocena novorazvijenih proizvoda, učešće u anketama, kao i korišćenju aplikacije “Invasive Alien Species Europe”, koja im omogućava da prijave prepoznavanje invazivnih vrsta od značaja za Evropsku Uniju. Takođe, projektne aktivnosti će podržati transfer znanja preko naučnih institucija, industrije i šire javnosti, čak i na nivou Evrope.
BODLJOBRADI RAK
Karakterišu ga velika brzina širenja, brzo sazrevanje, kratak životni vek, visoka plodnost, dva perioda parenja, što olakšava brz rast populacije, dajući mu visok invazivni potencijal. Pored toga, negativan uticaj bodljobradog raka na autohtone populacije rakova u Evropi manifestuje se kroz konkurenciju za staništa, na kojima je invazivna vrsta prilagodljivija, a takođe je i prenosilac kuge rakova, smrtonosne za evropske autohtone rakove.
Strategije upravljanja za rešavanje uticaja invazivnih stranih vrsta prvenstveno podrazumevaju prevenciju, zatim kontrolu i tek na kraju mogućnost njihove eksploatacije. Zbog velike rasprostranjenosti, kasno je za njihovu prevenciju. Sa druge strane unošenje predatora može imati gore posledice na biodiverzitet, stoga se praćenje i smanjenje broja putem eksploatacije smatra najboljim mogućim rešenjem.
Na razvoju potencijalnog rešenja aktivno rade istraživači na projektu pod nazivom „Smanjenje negativnog uticaja invazivnih rakova Faxonius limosus u Dunavu pametnom eksploatacijom njihovog mesa i ljušture“ – DANUBEcare. Realizacija projekta se odvija kroz program PRIZMA, Fonda za nauku Republike Srbije. Rukovodilac projekta je dr Ivana Čabarkapa, naučni savetnik na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS). Pored Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, na projektu učestvuju i istraživači sa Tehnološkog fakulteta Novi Sad (FOTNS), Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu (UNSFS) i Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“ (SVINS).
PROJEKAT DANUBE CARE BI TREBALO DA REŠI PROBLEM
Projekat DANUBEcare je fokusiran na problem prisustva bodljobradog raka u Dunavu i njegov negativan uticaj na biodiverzitet, za koji još uvek ne postoji sistemsko rešenje. Multidisciplinarni koncept projekta zasnovan je na monitoringu i redukciji ove vrste raka kroz izlovljavanje i potpuno iskorišćavanje mesa i ljušture ove vrste u skladu sa konceptom nultog otpada, u nameri da se smanji njegov negativan uticaj na biodiverzitet.
Nakon detaljne analize kvaliteta i bezbednosti, meso raka će biti iskorišćeno za razvoj novih proizvoda namenjenih za ishranu ljudi i kućnih ljubimaca. Međutim, nakon izdvajanja mesa, zaostaje velika količina ljušture u vidu čvrstog otpada čiji putevi bezbednog odlaganja predstavljaju veliki problem. U skladu sa tim, DANUBEcare tim ima za cilj da ispita mogućnost upotrebe otpadne biomase ljušture kao adsorbenta za prečišćavanje vodenih rastvora opterećenih teškim metalima pre njenog ispuštanja u kanalizaciju ili u prirodne recipijente. Projektni tim DANUBEcare će se baviti i istraživanjima bezbednog eliminisanja adsorbenta zasićenog polutantima, razmatrajući mogućnost upotrebe pepela dobijenog spaljivanjem adsorbenta kao punila u proizvodnji gume.
Ljuštura, zbog sadržaja hitina i proteina, takođe predstavlja i potencijalnu sirovinu za izradu ekološki prihvatljivog, biorazgradivog ambalažnog materijala sa potencijalnom primenom za pakovanje hrane. Stoga će se DANUBEcare tim baviti optimizacijom ekstrakcije hitina i njegovom konverzijom u hitozan, poznati makromolekul sa antimikrobnim delovanjem, sintezom biopolimernih filmova na bazi hitozana, i rezidualnih proteina i utvrđivanjem potencijalne namene dobijeni materijala.
Projekat DANUBEcare ima za cilj uključivanje građana u naučne aktivnosti kako bi im se omogućilo sticanje novih znanja o problematici projekta. Građani će imati priliku da učestvuju u senzorskom ocenjivanju novorazvijenih prehrambenih proizvoda na bazi mesa raka, gastro danu i anketama. Ovo učešće građana ima poseban značaj jer oni predstavljaju krajnje korisnike inovativnih proizvoda. Dodatno, građanima će biti pružene informacije i obuke o prikupljanju podataka o invazivnim vrstama putem aplikacije za pametne telefone “Invasive Alien Species Europe”, koju obezbeđuje Evropska mreža za informacije o stranim vrstama (EASIN). Prikupljeni podaci ne samo da će pružiti važne informacije o invazivnim vrstama već će biti dostupni svim korisnicima putem aplikacije. Ovi podaci će se koristiti za sveobuhvatnu procenu prisustva invazivnih vrsta, što omogućava angažovanje šire zajednice u istraživačkim naporima i doprinosi celokupnom uspehu projekta. Ovakav inkluzivan pristup čini projekat DANUBEcare interaktivnim i relevantnim za lokalnu zajednicu, promovišući svest o važnosti očuvanja ekosistema Dunava.
Projekat finansira Fond za nauku Republike Srbije. Za sadrđaj teksta odgovoran je projekat DANUBE care i on ne izražava stavove Fonda za nauku Republike Srbije
INSTITUT ZA PREHRAMBENE TEHNOLOGIJE NOVI SAD
