TAJNI ŽIVOT INSEKATA

KORISNI ALI I ŠTETNI


Vertovali ili ne, insketi  su svakako najstariji stanovnici naše Planete.

Nauka poznaje oko 800 000 vrsta najrazličitijih insekata pri čemu se stalno otkrivaju i nove vrste. A kako njihove populacije predstavljaju čitav svet u malom, normalno je da su se vremenom kategorije insekata podelile na dve grupe. Štetne i korisne. Ovi prvi zadaju puno glavobolja u poljoprivredi jer su ekonomski značajne štetočine ali ima i onih koji su prenosioci mnogih bolesti ili parazitiraju kožu čoveka i domaćih životinja. Korisni su svakako možda i najpoznatiji a to su pčela i svilena buba, mada u ovu grupu spadaju i čitave klase takozvanih predatora, odnosno onih koji se hrane drugima pa se samim tim svrstavaju u korisne naročito sa aspekta poljoprivredne proizvodnje. Svoju primenu nalaze u zaštiti bilja u organskoj proizvodnji.

DVE GRUBE PODELE SU NA INSEKTE KOJI LETE I KOJI NE LETE


Druga podela insekata bila bi na letače i ne letače, potom na one koji žive u zemljišti ili vodi. Nauka ih dalje deli i raspoznaje po tome kakav im je usni aparat, da li imaju jedan ili dva para krila a i sami nazivi insekata govore nam dosta o njima: balegari, skočibube, zemljomerke, uholaže ( predrasuda je da ove bube ulaze deci u uši što nije tačno). Potom tu su i insketi koji emituju svetlost ( svici ) , insekti koji žive u zemljištu ( tripsi ) itd

Takođe insekti mogu i da lete pa ukoliko se i to uporedi sa čovekom, ispada da u tom slučaju usled određene anatomije tela insekata, čovek može da skoči iz mesta do 3m u vis što je svakako nemoguće.

Insekti imaju razne mehanizme odbrane:jarke boje, neprijatni mirisi ali i otrovne bodlje ( gusenice )

UVELIČANI IZGLEDAJU KAO AVETI IZ FILMOVA


Kada smo kod ishrane, informisanja radi, spomenućemo da insketi imaju 5 tipova usta ( usnih aparata ) a to su: za grickanje ( bubamare, skakvaci itd ), za sisanje ( vaši ), za bodenje i sisanje ( komarci ), za srkanje i lizanje ( pčele ) i za upijanje ( muve ). Možete samo da zamislite, kakva su to mala čudovišta posebno ako se uveličaju nekoliko puta. I koliko je priroda zaista čudna naročito kod insekata, govori i sledeći primer. Larve insekata ( gusenice ) imaju usni aparat za grickanje a kasnije kada se od njih stvori leptir menja se i usni aparat koji najčešće postaje za srkanje.

PO MODELIMA INSEKATA IZGRAĐENO JE PUNO UREĐAJA I OPREME


Građu insekatskog tela su mnogu naučnici iskorišćavali tokom proučavanja za izradu mnogih građevisnkoh mašina. Tako je recimo, zahvaljujući rovcu napravljen rovokopač a vilini konjici koji  osim što lete mogu i da lebde u vazduhu, bili su osnovna ideja konstruktorima u pravljenju prvog helikoptera.

Takođe neki potkronjaci koji buše rupe i prave čitave hodnike u kori drveta, su izuzetne arhitetkte, je uspevaju da sistemom hodnika i zapušavanjem i otpušavanjem rupa postignu idealne uslove u poledu vlažnosti vazduha i temperature njihovih stanova u kojima se staraju za svoje potomstvo. Od insekata se naučilo i kako se pravi med, pri čemu čovek u tome nije pobedio insekte jer falš med koj se pravi na veštački način nikada ne može da zameni onaj pravi koji proizvode pčele.

Jedna zanimljivost je i ta da insketi mogu da ponesu teret koji je i do tri puta teži od mase sopstvenog tela. To u prevodiu znači da bi čovek ukoliko teži 80kg bez ikakvog problema mogao da ponese teret od 240kg!!!?? I sami znamo da je nemoguće.

Insekti imaju svoje zakonitosti što se posebno uočava kod pčela, mrava i termita. Utvrđeno je da insekti  komuniciraju među sobom i da kod mnogih vladaju sloga i jedinstvo. To je jedan čitav svet u malom, u kome vladaju podele i zaknitosti i kojih se insekti slepo pridržavaju. Podela posla se zna.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *