OTKUPNA CENA OPET IZAZVALA NEZADOVOLJSTVO
Svake godine ista priča. Malinari nezadovoljni cenom, Prošle godine su bili srećni kada su dobijali 160 dinara a sada im malo 250 dinara za kilogram. I uvek tako.
U početku je proizvodnja maline bila unosan posao, država je dotirala proizvodnju i godinama se dobro zarađivalo. Normalno je da ukoliko vidimo da se na malini dobro zarađuje i mi poželeti da je gajimo. Slušajući druge i posmatrajući kako iz godine u godinu raste potražnja, kreće se u zasnivanje novih zasada. proizvodnja se omasovila i time se namakla omča na vrat.
OPUŠTENOST U PROIZVODNJI ZNAČI SAMO JEDNO. PROPAST
Mnogi su mislili da ako se drže jednih te istih sorti, polke i vilameta da mogu uz godine u godinu dobro zarađivati. Lova kaplje I ništa se ne menja. Može, naravno. Ali u mašti. U proizvodnju treba ulagati, obnavljati, podizati protivgradne mreže, uvoditi navodnjavanje….
Masovna proizvodnja dovodi do povećanja ponude, dok tražnja vremenom ostaje ista ili se čak i smanjuje. Više maline na tržištu daje nižu cenu i obrnuto. I to treba svima da bude jasno.
Naš proizvođač maline misli da je jedini na svetu i da se svi pobiše za malinu iz Srbije. Tu famu oko srpske maline dižu senzacionalistički mediji, jer po tome ispada da je Srbija Bogom dana samo za malinu i za ništa drugo što uopšte nije tačno.
KONKURENCIJA IGRA SASVIM DRUGU IGRU
U sopstvenoj zaslepljenosti, zaboravili smo na konkurenciju a i na sortiment koji se vremenom mora menjati. Zaboravite više na polku, raspitajte se šta sada ide, šta konzumenti traže? Shvatite da imate konkurenciju. Stiže malina iz Poljske, Mađarske, Hrvatske pa čak i Maroka, koja i po ukusu i po kvalitetu ne zaostaje ni najmanje za našom. U Crnoj Gori se podižu malinjaci ali sa potpuno drugim sortimentom. To nas dovodi u situaciju drastičnog pada cena, dok cene goriva i drugog repro materijala rastu, pa malinu iz Srbije više niko neće. Zapravo hoće ali po ceni koja ne zadovoljava proizvođače.
Na sastanku sa malinarima krajem maja rečeno je da cenu maline, kao i svih drugih poljoprivrednih proizvoda diktira tržište, ali da država Srbija kroz čitav niz mera podsticaja amortizuje negativne efekte tržišta, pre svega kada su u pitanju primarni poljoprivredni proizvođači. Budući da će, ove godine u Srbiji prinos maline biti niži zbog aprilskih mrazeva i vremenskih nepogoda, realno je da se očekuje da cena maline ide gore.
Malina je samo jedan primer onoga što se događa na svetskom tržištu berze poljoprivrednih proizvoda.
DRŽAVA ĆE DA POMOGNE
Ono što je na državi i što će se svakako uraditi je otvaranje novih tržišta koja su pokazala interesovanje za našim poljoprivrednim proizvodima a to su Kina, Turska , Rusija pa i EU. Ali budimo realni. Nema tu puno optimizma jer su i pomenuta tržišta, konkretno Turska, veliki poljoprivredni izvoznici pa malinari neka budu srećni da dobiju tih 250 dinara. Drugačije ne može biti.
