SA POJAVOM PRVIH KOLIČINA PARADAJZA KOJI SE PROIZVEDE KOD NAS KREĆU I OSCILACIJE U CENI
Povrće koje je možda najpopularnije u Srbiji i bez koga se ne može zamisliti salata je PARADAJZ. Godinama se već mučimo sa pronalaženjem one sorte koja će biti ukusna i bez centralne tvrde žile. Na žalost sortment koji nam mahom putem semena stiže iz uvoza, nudi one sorte koje su pre svega otporne na dugi transport ali nisu ukusne. Tu i tamo mogu se naći ponegde neke slatke domaće sorte ili je neko sačuvao seme pa napravio rasad neke domaće, ali to je sve već odavno zamrlo. Domaće seme i domaće sorte više niko ne nudi a imamo odličan Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci koji ne znamo šta radi. Nite se oglašava niti javlja.
VELIKE PARE ODLAZE NA UVOZ PARADAJZA I AKO NAM NIJE POTREBAN TOKOM SEZONE
Što se Srbije i Srba tiče mi idemo rame uz rame po potrošnji sa Australijancima, pa prosečno se kod nas pojede oko 26 kg paradajza po glavi a u Australiji 29kg. Ali, sada dolazi onaj najgori momenat a to je da se i kod nas paradajz uvozi.
Na drugoj strani Planete u Australiji proizvede se čak tri puta manje paradajza nego što se proizvede u Srbiji. Australijanci su potpuno zaljubljeni u ovo povrće, da čak imaju i praznik Dan paradajza koji se slavi 8. avgusta!?
Po nekim statističkim podacima, svaki stanovnik Australije pojede 29 kg paradajza ali sav pojedeni paradajz se ne proizvede već se uvozi. Na godišnjem nivou Australija proizvede oko 54 000 t a uveze čak 266 000 t paradajza.
Naši proizvođači stalno govore da naša proizvodnja nije konkurentna i da je skupa, naročito ukoliko se ide u opciju da se proizvodi i zimi kada je potrebno grejanje plastenika. Ma koliko ona bila skupa cena paradajza u tom periodu je i do tri puta veća od one koja obično bude leti kada ga ima na svakoj tezgi.
MOŽEMO LI DA POSTANEMO KONKURENTNI
E sada, izvesne količine paradajza se izvezu iz Srbije, pa je prošle godine izvezeno paradajza u vrednosti 5,3 miliona evra, ali smo zato uvezli paradajza u vrednosti od čak 18,7 miliona evra. Nije mi jasno zašto ga uopšte izvozimo ako nam je uvoz veći. Paradajz se iz Srbije izvozi na susedna tržišta pri čemu prednjači Crna Gora, a najviše se uvozi iz Makedonije, Albanije i Turske, jer su to prostori gde paradajz ranije sazri i proizvodnja je uređena tako da ga ima cele godine. Kod nas se male količine proizvode u zaštićenom prostoru i gotovo da nema plastenika ili staklenika koji se greje kako bi proizvodnja bila stalna. I ako bi zarada bila veća, svi se slažu u jednom, da je u Srbiji takva proizvodnja skupa i nerentabilna jer prodaja ne bi podmirila troškove prooizvodnje jer su nam cene energenata visoke.
Paradajz se kod nas gaji na otvorenom i stiže kasno u zrenje tako da za prelazni period od maja do kraja juna na naše tržište stiže paradajz iz uvoza.
Ova godina je što se cene tiče svakako specifična pa cena varira i menja se na nedeljnom nivou. Šta utiče na oscilacije u ceni? Samo ponuda i potražnja ali i uvoznički lobi koji sa jeftinim uvozom uvek može u značajnoj meri da izazove potrese u variranju cena posebno onda kada se paradajz uvozi u sred sezone kada ima dovoljno domaćeg proizvedenog u Srbiji ali od stranog semena.
