Ko se ne bavi poljoprivredom, najčešće daje zemlju u zakup – rentu. I to je odličan način da se zaradi koji dinar više, pod uslovom da imate zemljište odgovarajućeg kvaliteta, na određenom mestu i da ga ne želite obrađivati.
U Srbiji ima veliki broj zaparloženog zemljišta naročito u selima koja izumiru i u kojima mahom nema mladih pa se prestaje sa obradom i proizvodnjom.
Na osnovu nekih istražaivanja i praćenja trendova cena u Srbiji zaključeno je da se poljoprivrednicima više isplati da kupe zemljište, ukoliko je ono na prodaju, nego da ga uzimaju u zakup. Cene zakupa su u stalnom poratsu kako u svetu tako i kod nas. U Srbiji je pravo prečeg zakupa produženo na 30 godina i cene zakupa variraju od 197,3 evra pa do čak i 400 evra po hektaru, što je zabeleženo u Banatu.
Ovako visoke cene zakupa pre svega zavise od kaviletat parcele ali i od jedne veoma važne stvari koja je zapravo savremeni vid komunikacije a to je oglašavanje putem interneta odnosno putem digitalnih medija. Ukoliko vas nema na interenetu to je isto kao i da ne postojite jer vas nema među oglašivačima.
Da li se na ovaj način veštački dižu cene ili ne, pokazaće vreme koje je pred nama.
