NEKADA SMO IMALI VELIKE KOMBINATE PO CELOJ SRBIJI GDE GAJILO NA HILJADE GRLA STOKE. DANAS IH NEMA. PROPALI SU.
Poljoprivredni kombinati veliki giganti prvi su bili na udaru sankcija koje su nametnute Srbiji početkom 90 ih godina prošlog veka. To je bio početak sunovrata celokupne poljoprivredne proizvodnje koja evo i skoro 3 decenije od tada tavori i muči se.
Kormilo u proizvodnji preuzeli su neki veliki, drugi investitori koje interesuje samo profit i to je potpuno legitimno jer smo ušli gotovo preko noći u onu prvu i najsuroviju fazu kapitalizma. U kapitalizmu nema preskakanja stepenica. Kada se uđe u kapitalizam moraju da se prođu sve faze kaposlednjem – imperijlizmu ali u kome ipak ima neke milosti za saposlene. Ali vratimo se na poljoprivredu.
KADA ĆE SE STABILIZOVATI TRŽIŠTE ZA TOV BIKOVA
Naši farmeri već godinama pričaju istu priču i muče istu muku. Bez jasnog plana i strategije države nema ni napredka. Cene repromaterijala menjaju se iz godine u godinu i rastu dok cene stoke ne prate taj trend već rastu pa padaju i to više niko ne može da shvati kako. Igre oko otkupa i prodaje su normalna stvar gde vladaju zakonitosti jačih i uspešnijih, koji uvek nižu cenu mogu ispeglati na količini.
Ukoliko se vratimo na farme i kombinate kojih je nekda bilo, osnovna stvar je pronaći tržište i plasman. To je možda i najteži deo posla jer potražnje svakako ima za mesom iz Srbije ali ne i organizovanog otkupa.
Za domaće tržište alternativa je uvoz i o tome stalno govorimo, gde se uvozi meso sumnjivog porekla sa odavno izhabanim rokom trajanja dok se veterinarski inspektori kunu da se sve radi po zakonu i propisima. Sve u svemu, proizvodnje ipak ima, bikovi se tove, svinjogojstvo sporadično čas poraste čas se smanji, ovčarstvo gotovo da se i ne spominje ali sve us vemu sve je to po principu „ko se kako snađe“ a sasvim je izvesno da se naš seljak itekako snalazi jer ga je višedecenijska muka naterala na to.
POLJOPRIVREDNICI U EU ODAVNO POKAZUJU NEZADOVOLJSTVO
U možda najbogatijoj zemlji EU Nemačkoj,verovali ili ne, poljoprivrednici imaju probleme. Za samo deset godina broj farmi u Nemačkoj se gotovo prepolovio. Sa druge strane, broj poljoprivrednih preduzeća se uvećao ali je opao broj, potrebnih radnika za proizvodnju. Tako da sada u Nemačkoj polako nastaju pusta područja slična onima u Srbiji gde nastaju napuštene seoske kuće i nedostatak perspektive za unapređenje i razvoj lokalnog stanovništva.
Međutim, za razliku od Srbije, EU ulaže jako puno novca u poljoprivrednu proizvodnju tako da je podrška ruralnim područjima jedna od glavnih akcija. Ali problema svakako ima i oni se stalno uvećavaju a samim tim bivaju nezadovoljni i poljoprivrednici.
Razlog tome jeste to što se i pored ulaganja velike količine novca u poljoprivredu činjenica je da se ta finansijska sredstav ne koriste dovoljno efikasno jer se ne sagledavaju sve teškoće sa kojima se farmeri suočavaju.
Eto tako je u EU i Nemačkoj gde recimo cene goriva ne variraju i gde je stabilan kurs evra i sve ostalo, pa opet ima problema. Čemu onda mi da se nadamo?
