ZAKOROVLJEN VOĆNJAK PATI I IMA SLABU RODNOST
Korovi u voćnjacima mogu naneti mnogo štete, naročito u mladim zasadima u prvim godinama posle sadnje. Jagodasto i bobičasto voće korov može delimično a kod nemarnih proivzvođača i potpuno ugušiti. Korovi stvaraju konkurenciju gajenim biljkama. Korenov sistem prožima tlo i korovi troše vodu, mineralne materije, isušuju zemljište, siromaše ga i hlade. Preporučuje se da tlo ispod voćaka bude oslobođeno prisustva korova, naročito kod onih tipova zemljišta koji teško zadržavaju vodu, kao što su peskovita zemljišta i u onim reonima gde su padavine ispod potrebnih količina ili su neravnomerno raspoređene. Pored toga što korovi isušuju zemljište, transpiracijom se povećava vlažnost vazduha čime se stvaraju pogodni uslovi za razvoj bolesti.
Međutim ne bi trebalo da mešamo travni pojas koji je obavezan između redova kod integralne proizvodnje. Štaviše, po neki korov u ovakvim kontrolisanim uslovima nove tehnologije proizvodnje i poželjan je, jer omogućava da recimo štetni insekti radije slete na korovsku biljku nego na gajenu. Ali svakako da prostor i oko voćaka mora da bude bez korova.
KOŠENJE JE NAJPROSTIJA MERA KOJA DAJE ODLIČNE REZULTATE
Travni prostor se kosi svaki put kad pokrivač dostigne visinu 10 cm. Prostor u redovima se održava čistim, primenom herbicida koji se mogu koristiti u fazi mirovanja vegetacije od novembra do početka marta. Suzbijanje može biti preventivno i kurativno. Preventivno suzbijanje korova vrši se u toku jeseni i ranog proleća. Za dobro delovanje herbicida potrebno je da zemljište bude obrađeno, usitnjeno i sa dovonjno vlage. U zasadima jabuke, kruške, breskve, šljive i kajsije starosti 1-4 godine, potrebno je sprečiti da kapi dospeju na površinu listova jer može doći do fitotoksičnosti.
Suzbijanje korova moguće je vršiti mehaničkim i hemijskim merama ili njihovom kombinaciojom. Pod mehaničkim merama podrazumevamo obradu zemljišta unutar i između redova. U menaničku meru suzbijanja korova spada i zastiranje ili malčiranje zemljišta. Radi se tako što se pokriva prostor oko voćaka različitim materijalima u debljini od 15 cm.
SAMO NEZAKOROVLJENI VOĆNJAK MOŽE DA DIŠE I DA SE RAZVIJA
Ovakav način održavanja zemljišta sprečava razvoj korova, pozitivno deluje na vodno-vazdušni i toplotni režim u zemljištu i smanjuje intenzitet pojave bolesti. Za razvoj voćnjaka poseban problem predstavljaju višegodišnji rizomski korovi, koji zbog svojih podzemnih rizoma vrlo snažno konkurišu korenovoj mreži voćaka. U starijim zasadima najefikasnija borba protiv korova je primena totalnog herbicida, na bazi aktivne materije glifosat.
Ako voćnjakom dominiraju uslolisni korovi, osim totalnih herbicida, mogu se koristiti i herbicidi koji suzbijaju samo uskolisne korove.
