Svi koji imaju plantažu pod višnjom ove godine mogu da očekuju ne samo dobar rod veći dobru cenu.
CRVENO ZLATO SRBIJE – VIŠNJA
Višnja se u Srbiji gaji na oko 15 000 hektara, a najpoznatija sorta je oblačinska višnja, cenjena zbog visokog kvaliteta, bogatog ukusa i dobrog prinosa. I ako je ranijih godina bilo problema u otkupu i ceni, ove sezone voćari po nekim nagoveštajima očekuju izuzetnu cenu. Tržište višnje u Srbiji je stabilno. Ohrabruje i to što raste tražnja na inostranom tržištu za višnjama iz Srbije. Otkupna cena varira, ali je trenutno povoljna za proizvođače. U maloprodaji, cena je u zavisnosti od klase 350 din/kg.
Višnja se najviše koristi u prehrambenoj industriji za proizvodnju sokova i džemova, ali je najpopularnija u smrznutom stanju kada joj je cena viša.
Očekuje se da će ova sezona doneti rekordne prinose i značajan profit za proizvođače, čime će višnja ponovo potvrditi svoj status crvenog blaga Srbije.
HRANLJIVA VREDNOST VIŠNJE
Višnje su prava riznica hranljivih sastojaka. Bogate su vitaminom C koji jača imunitet, kalijumom koji reguliše krvni pritisak, i vlaknima koja poboljšavaju varenje. Pored toga, višnje sadrže značajnu količinu antioksidanata, koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja. Prirodni melatonin u višnjama poboljšava kvalitet sna, ukoliko pojedete nešto višanja pred spavanje.
ZANIMLJIVOST
Višnja je kisela zbog visokog sadržaja određenih organskih kiselina koje se prirodno nalaze u ovom voću. Glavne kiseline koje doprinose njenom kiselom ukusu su jabučna koja je je najzastupljenija u višnjama i daje im izrazitu kiselost i limunska kiselina koja dodatno pojačava kiselost voća i doprinosi njegovoj dugotrajnosti i stabilnosti ukusa. Ove kiseline poboljšavajući njegovu otpornost na kvarenje.
AKO ŽELITE DOBRE PRINOSE MORATE ZA VIŠNJU DA OBEZBEDITE KVALITETNO ZEMLJIŠTE
Za uspešnu plantažu višnje, potrebni su plodno zemljište, dobra drenaža i adekvatna zaštita od bolesti i štetočina. Sadnja se najčešće obavlja u jesen ili rano proleće, a optimalno zemljište treba imati pH vrednost između 6.0 i 7.5.
Pre nekoliko godina žilogriz je desetkovao višnju u Srbiji pa poučeni tim lošim iskustvom voćari su preduzeli određene korake kako bi nove zasade zaštitili od ove štetočine koristeći odgovarajuću zaštitu. Od bolesti višnju najčešće napadaju:
Monilinia (Monilinia laxa i Monilinia fructigena): Ove gljivične bolesti izazivaju trulež plodova i cvetova, što može dovesti do velikih gubitaka u proizvodnji.
Šupljikavost lista (Blumeriella jaapii) uzrokuje pojavu tamnih pega na listovima, što može dovesti do opadanja lišća i smanjenja prinosa.
Bakteriozna plamenjača (Pseudomonas syringae) može uzrokovati tamne mrlje i trulež na plodovima, kao i propadanje cvetova i grančica.
Antraknoza (Colletotrichum gloeosporioides) dovodi do pojave tamnih pega na plodovima i lišću, što može dovesti do opadanja plodova i smanjenja kvaliteta.
