OMILJENA POSLASTICA NIJE BAŠ SLATKA KOLIKO MISLIMO DA JESTE
Analiza Instituta za opštu hemiju pokazala je da svi slatki kremovi – namazi koje posebno mlađi rado vole da stavljaju u palačinke i koji se mogu naći u prodaji, sadrže emulgatore i dodate arome kao i da su puni štetnih zasićenih masti. Dovoljno je da pojedete samo 50 g krema ( a to je ono jedno najmanje pakovanje ) i prekoračili ste preporučenu dnevnu dozu u količini šećera. Ako se tome doda da nakon toga popijete čašu soka ili još gore neko gazirano piće, pojedete krišku belog hleba, neko testo ili mastan obrok, izuzetno ste „ ušli u crveno “. Često konzumiranje takve hrane može da dovede do ozbiljnog narušavanja vašeg zdrvstvenog stanja kao i do začepljenja krvnih sudova, gojaznosti i kvarenja zuba. Ali vratimo se slatkim kremastim namazima kojih ima na desetine u rafovima naših prodavnica.
Dakle u analizama koje su urađene u laboratoriji, utvrđeno je da gotovo svi kremovi ( razilke su u nijansama ) sadrže u 100g proizvoda 31% ulja i to onog najgoreg palminog tj njen hidrogenizovani deo koji je najgore moguće smeće jer je jeftino i dozvoljeno je da se stavlja u mnoge slatke proizvode, potom 57% šećera, svega 3% lešnika i 3-7% kakoa.
Dakle kada odlučite da filujete palačinke nekim od kremova znajte da ste upravo uradili isto kao da ste bilo koje ulje zasladili šećerom preko svake mere. Tj. pomešali ste šolju šećera sa šoljom ulja i posolili kakao prahom i eto vam nadeva za palaćinke.
Ova dva sastojka ( ulje i šećer ) čine 90% sadržaja omiljene poslastice ne samo dece već i odraslih, dok su lešnik, kako i mleko u gotovo zanemarljivom procentu.
Zasićene masne kiseline u vidu tzv. hidrogenizovane biljne masti – palmine , najčešće stoje na deklaracijama većine proizvoda ( napolitanke, keks, kremovi, čipsi, industrijski kolači i poslastice, torte gotovo svih proizvođača, sladoledi, mesne prerađevine itd..) Njihova zastupljenost u ishrani u većim količinama utiče na povećanje nivoa ukupnog i LDL holesterola, koji su faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, raka debelog creva i dijabetesa. Trans masnoća se ponaša kao zasićena masnoća u organizmu i takode podiže nivo LDL holesterola, a pored toga ima uticaj i na sniženje zaštitnog HDL holesterola. Trans masnoće su u sastavu proizvoda navedene kao hidrogenizovana ili delimično hidrogenizovana biljna mast i jednako su loše za zdravlje čoveka.
Hidrogenizovana i delimično hidrogenizovana ulja se nalaze u većini margarina i prženoj hrani, a dodaju se i radi poboljšanja ukusa, konzistencije i produženja trajnosti u skoro svim grickalicama, keksima i krekerima.
Većina konditorskih proizvoda i svi keksi bez izuzetka, čak i oni koji se prodaju ka zdravi, sadrže hidrogenizovanu biljnu mast. Samo upornim čitanjem deklaracija možete kod nas pronaći neke čokolade koje nemaju hidrogenizovanu biljnu mast dok svi keksi i napolitanke imaju još kako.
Hidrogenizovane biljne masti nastaju u tečnim biljnim uljima koja su prošla hemijski proces hidrogenizacije dodavanjem atoma vodonika, kako bi za potrebe tehnološkog procesa prešle u čvrsto stanje na sobnoj temperaturi. Dakle čista hemija koju unosimo svakodnevno a i da ne znamo. Ništa ne preduzimamo da to sprečimo a sa druge strane grozimo se ako pretpostavimo da smo kupili neko voće ili povrće koje je prskano, a prethodno smo se pošteno najeli čipsa i drugih gricklaica dok smo gledali utakmicu ili omiljenu seriju.
Zbog svega ovoga, kada sledeći put poželite da namažete palačinke nekim od kremova, vratite se u doba detinjstva pa isti zamenite domaćim džemom ili ih punite bilo čime drugim. Kremovi su definitivno postali jedna od niza namirnica koje loše utiču na naše zdravlje i trebalo bi ih izbegavati i u najboljem slučaju potpuno isključiti iz upotrebe.
Ako baš ne možete bez kremova lako možete sebi da napravite vrlo zdrav i ukusan namaz. Lešnik u količini po želji izmrvite u blenderu, pomešajte sa medom i dodajte kašičicu kakaa i eto divnog, zdravog i nadasve ukusnog namaza.
