POLJOPRIVREDA U BUDUĆNOSTI IZGLEDA DRUGAČIJE
U saradnji sa Poljoprivrednom školom „Holabrun” iz Donje Austrije formirana je prva „ njiva budućnosti“ u toj državi. Dok su ostale Njive budućnosti (ForwardFarms) osnovane zajedno s poljoprivrednim gazdinstvima, saradnja sa školom u prvi plan ističe ciljeve kao što su podizanje svesti, pružanje informacija i predstavljanje ovog koncepta u praksi.
” ForwardFarming je globalna platforma znanja, pomoću koje se ispituju i demonstriraju mogućnosti sprovođenja koncepta održive poljoprivrede u praksi. Partneri odlučuju koji će se pristupi primeniti.
Globalno gledano, prema podacima UN, potrebno je udvostručiti proizvodnju hrane između 2009. i 2050. da bismo prehranili rastuću svetsku populaciju. Međutim, poljoprivredne površine nije moguće proizvoljno proširivati. Ni Austriju nisu mimoišla ova dešavanja i tokovi. Država često nije u mogućnosti da proizvede dovoljne količine proizvoda biljnog porekla kojima bi zadovoljila sopstvene potrebe.
Domaćom proizvodnjom pokriva se svega 86% potreba za žitaricama, 56% potreba za povrćem, 40% za potreba voćem i 27% potrebe za biljnim uljima po podacima iz 2021. godine. Obradive površine nestaju i u Austriji usled izgradnje auto-puteva , erozije ali i opšteg izumiranja sela koje je prisutno i kod njih. Zbog svega toga, ključno je pitanje, koliko poljoprivreda mora biti moderna, kako bismo izašli na kraj sa zahtevnim izazovima koji su pred nama? Ta poljoprivreda mora da bude inovativna, ekološka i održiva. Uz nove tehnologije, smanjenu količinu sredstava za zaštitu bilja i njihovu preciznu primenu, namera vodećih kompanija u oblasti zaštite bilja je da se smanji uticaj na životnu sredinu za 30% do 2030. godine.
Pretpostavka je, da će se usled obezbeđivanja veće količine hrane imperativ dati slekciji GMO koja će vemenom i pored velikog otpora postepeno biti uvođena u proizvodnju. Jedan od takvih bizarnih primena je proizvodnja veštačkog mesa kao i izdvajanje proteina iz biljaka koji će naći primenu u veštačkim prehrambenim proizvodima.
Kako bi postigli ovaj cilj u praksu se uvode novi tipovi proizvodnje koji podrazumevaju ekonomičnost i opravdanost primene sredstava za zaštitu bilja, uvođenje integralne proizvodnje i upotrebu veštačke inteligencije u obradi velikih površina.
To omogućava konstantno satelitsko praćenje stanja useva i automatsko reagovanje i doziranje sredstava za zaštitu, kao i automatsko vođenje poljoprivrednih mašina tokom odvijanja radova u polju kao što su oranje, đubrenje i setva. Jedan od savremenih principa je i uvođenje novih sorti o hibrida koji se selekcionišu kako bi lakše podnosili ekstremne vremsnke uslove .
