MITOVI O POVRĆU KOJE SE GAJI U PLASTENICIMA
Savremena poljoprivredna proizvodnja uključuje sva naučna i tehnička dostignuća u proizvodnji. Tako se već skoro čitav vek veći deo proizvodnje obavlja u zatvorenom prostoru. Međutim baš u tom grmu leži zec, jer otuda i najveće predrasude kada je proizvodnja povrća u pitanju.
Mnogi trgovci često iz neznanja svoje proizvode nude, govoreći kako oni nisu iz plastenika a i mnogu kupci opet iz predrasuda često će odmahivati glavom i reći. „ ma to je iz plastenika” a da ni sami ne znaju, zbog čega povrće proizvedeno na takav način, svrstavaju u loše i neodgovarajuće. Evo najčešćih predrasuda:
Povrće iz zaštićenog prostora se prska više od gajenog na otvorenom.
To je potpuno netačno. Povrće koje se gaji na ovakav način ima na najbolji mogući način obezbeđene sve potrebne uslove za normalan rast. Pogotovu ukoliko se recimo plastenici greju. Tada se diktiraju uslovi tako da biljka dobija optimalnu količinu toplote, vode i svetlosti koji su od ključnog značaja za proizvodnju. Samim tim napad bolesti i štetočina je manji, pa ima manje potrebe za prskanjem a i proizvodnja je zaštićena od vremenskih neprilika, pojave grada, oluja, iynenadnih pljuskov, mrazeva i drugih nevolja.
Povrće iz plastenika je manje ukusno i ima „ plastičan“ ukus
I ovo nema nikakve veze sa stvarnošću. Ukus, miris, boja, oblik ploda su pre svega osobine sorte ili hibrida. Isto seme ili rasad dobijen od tog semena, mogu da se poseju ili rasade i u zaštićenom i u otvorenom prostoru gde će ispoljiti potpuno identične osobine sorte u pogledu ukusa i mirisa. Tako da uslovi gajenja ne diktiraju boju, miris ili ukus određenog povrća, jer je to isključovo odlika osobine sorte koja se gaji.
Savremeni kupci koji sve više kupuju online i “na dugme,“ biraju očima. Njh ne zanima da li nešto lepo miriše. Ukus je tek diskutabilna stvar, posebno kada se svo to „ iskliktalo onlajn“ voće i povrće isporuči na adresu. Sve više se sedi za računarom, gleda u telefone pa se gubi navika odlaska na pijacu ili kupovinu, što posebno važi za mlađu populaciju stanovništva.
Zbog toga je dat zadatak selekcionerima da na tržište izbace novi sortiment voća i povrća koji će biti lepi na oko, ali gde se potpuno zanemaruje ukus. Još jedna važna stvar je da raste potrošnja pa su potrebne veće količine robe, što opet povlači selekciju takvu, da omogućava da proizvodi mogu da stoje duže van hladnjača a da im se ne pokvari oblik i da izdrže transport. Nove sorte paradajza trpe dugi transport i ne kvare se a sve opet na uštrb ukusa i mirisa.
Nastaje nova generacija kupaca koje zanima samo kako taj prehrambeni artikal izgleda na slici, što podrazumeva da bude jarkih boja tj privlačan.
Austrija je pre pet godina izvršila detaljna ispitivanja tržišta i došla je do zaključaka koje su delom prezentovana u ovom tekstu.
Povrće iz plastenika se ne gaji na zemljištu
I ovo je pogrešno. U većini plastenika sve se odvija na zemljištu. Ima onih sa suspstratima tj specijalnim sunđerima gde se simuliraju optimalni uslovi u pogledu dodavanja hrane i mineralnih materija u najboljem mogućem opsegu, pa biljka dobija samo vrhunsku ishranu.
Ovo su osnovne predrasude za ovakav tip proizvodnje, ali isto tako morate da znate da se salata više uopšte ne gaji na otvorenom a ima slučajevima gde se čak i trešnja gaji u zaštićenom prostoru ali to je već “viša matematika.”
Morate da znate da proizvodnja u zaštićenom prostoru ima niz prednosti u odnosu na onu na otvorenom. Povrće može da se proizvede onda kada ga niko nema, brže sazreva, zaštićeno je od atmosferskih uticaja, proizvodi se u kontrolisanim uslovima ali miris i ukus su odlika isključivo sorte a ne uslova proizvodnje. Danas se u svetu skoro 80% ukupne proizvodnje povrća odvija u zaštićenom prostoru. Slično je i kod nas ali i u zemljama u okruženju. Povrtari ulažu u plastenike jer im je sigurnije i isplativije jer sklanjaju svoju proizvodnju od otvorenog neba.
Ukoliko se postavlja pitanje izbora sorti, Srbija se još uvek neda i tu i tamo još uvek ima domaćih sorti ali je pitanje, do kada će ih biti, jer se u želji za sve većom zaradom proizvođači odlučuju za te nove „ plastične“ ili prostim rečnikom rečeno BEZUKUSNE!
