I AKO MU CENA POSLEDNJIH GODINA RASTE JOŠ UVEK JE PROIZVODNJA NA GRANICI RENTABILNOSTI
Smatra se da je crni luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu. Kuhinja ovih prostora ne može da se zamisli bez crnog luka jer svi naši tradicionalni recepti, manje -više, počinju isto: “ izdinstajte jednu do dve glavice luka!”
U Srbiji se po nekim podacima stručnjaka gaji na oko 5000 ha. U zavisnosti od sezone, u Srbiji se godišnje proizvede između 30 000 i 50 000 tona luka. Ovo su sasvim dovoljne količine da se podmire sve domaće potrebe.
Jedan od problema u proizvodnju je taj što u pojedinim regionima proizvođači bace određene količine crnog luka, zbog truljenja tokom vađenja. Ovo se dešava jer se luk teže čuva jer ima povišen sadržaj vode, a manjak sadržaja suve materije. Zbog toga je moguće da oko 20 do 25% godišnje proizvodnje luka u Srbiji propadne.
Zbog slabog korenovog Sistema, obrada zemljišta mora biti blagovremena i kvalitetna, a vreme i način obrade zavise od načina gajenja crnog luka.
Proizvodnja luka direktnom setvom semena veoma je raširena u mnogim zemljama. To je najekonomičniji način proizvodnje, jer se postižu visoki prinosi uz najmanje troškove, a može se u potpunosti mehanizovati. Osnovni preduslov ovakve proizvodnje je nezakorovljeno, strukturno, humusno zemljište i postojanje mogućnosti navodnjavanja. Za jedan hektar je potrebno 5–8 kg semena. Izbor semena zavisi od pre svega afiniteta tržišta. Prosečni prinosi crnog luka iz arpadžika na imanjima srpskih povrtara u proseku iznose od 30 do 45 tona po hektaru. Kod luka iz direktne setve semenom, prosek prinosa kreće se od 50 do 60 tona. Naravno, ima profesionalnih proizvođača ove kulture koji su ostvarivali prinose i do100 tona luka po hektaru.
ZANIMLJIVOSTI O LUKU
Crni luk je poznat po svom potencijalu za smanjenje upala i jačanju srca. Osim toga, ima antibakterijska svojstva zbog prisustva alicina, koji je snažan prirodni antibiotik. Ovo može pomoći u borbi protiv bakterijskih infekcija.Još jedna interesantna karakteristika crnog luka je da se koristi u narodnoj medicini za lečenje kašlja i prehlada, kao i za ublažavanje ujeda insekata ili opekotina.
Ono što nervira naše proizvođače jeste jako niska cena luka, kako u otkupu tako i u prodaji. Međutim ukoliko pričamo o prinosu od 100 t po hektaru i ako izvdemo prostu računicu da je recimo minimalna cena u otkupu 50 dinara kg, lako se izračuna koliki može da bude prihod po toni po hektaru. Ali tu treba dodati troškove, obrade zemljišta, utrošenog goriva, đubriva, semena, vađenja i svih pratećih troškova koji su svakako veliki, ispada da je proizvodnja luka na granici rentabilnosti.
