PREDNOSTI I MANE U PROIZVODNJI LUKA

Smatra se da je crni  luk poreklom iz Azije, ali se gaji i koristi za ljudsku ishranu u celom svetu. Kuhinja ovih prostora ne može da se zamisli bez crnog luka jer svi naši tradicionalni recepti, manje -više, počinju isto: “ izdinstajte jednu do dve glavice luka!”

U Srbiji se po nekim podacima stručnjaka gaji na oko 5000 ha. U zavisnosti od sezone, u Srbiji se godišnje proizvede između 30 000 i 50 000 tona luka. Ovo su sasvim dovoljne količine da se podmire sve domaće potrebe.

Jedan od problema u proizvodnju je taj  što u pojedinim regionima proizvođači bace određene količine crnog luka, zbog truljenja tokom vađenja. Ovo se dešava jer se luk teže čuva jer  ima povišen sadržaj vode, a manjak sadržaja suve materije. Zbog toga  je moguće da oko 20 do 25% godišnje proizvodnje luka u Srbiji propadne.

Zbog slabog korenovog Sistema, obrada zemljišta mora biti blagovremena i kvalitetna, a vreme i način obrade zavise od načina gajenja crnog luka.

Proizvodnja  luka direktnom setvom semena veoma je raširena u mnogim zemljama. To je najekonomičniji način proizvodnje, jer se postižu visoki prinosi uz najmanje troškove, a može se u potpunosti mehanizovati. Osnovni preduslov ovakve proizvodnje je nezakorovljeno, strukturno, humusno zemljište i postojanje mogućnosti navodnjavanja. Za jedan hektar je potrebno 5–8 kg semena. Izbor semena zavisi od pre svega afiniteta tržišta. Prosečni prinosi crnog luka iz arpadžika na imanjima srpskih povrtara u proseku iznose  od 30 do 45 tona po hektaru. Kod luka iz direktne setve semenom, prosek prinosa kreće se od 50 do 60 tona. Naravno, ima profesionalnih proizvođača ove kulture koji su ostvarivali prinose i do100 tona luka po hektaru.

Ono što nervira naše proizvođače jeste jako niska cena luka, kako u otkupu tako i u prodaji. Međutim ukoliko pričamo o prinosu od 100 t po hektaru i ako izvdemo prostu računicu da je recimo minimalna cena u otkupu 50 dinara kg, lako se izračuna koliki može da bude prihod po toni po hektaru.  Ali tu treba dodati troškove, obrade zemljišta, utrošenog goriva, đubriva, semena, vađenja i svih pratećih troškova koji su svakako veliki, ispada da je proizvodnja luka na granici rentabilnosti.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *