NA ŽALOST PREVARA IMA SVUDA PA I U ORGANSKOJ PROIZVODNJI
Organska proizvodnja već decenijama postaje sve popularnija. Proizvodi dobijeni po tipu organske proizvodnje, posebno su atraktivni u urbanim sredinama. Poznato je mišljenje da se u oraganskoj proizvodnji ne koriste nikakva hemijska sredstva u zaštiti bilja i da su mere proizvodnje izuzetno rigorozne i kontrolisane. I to je savršeno jasno i striktno postavljeno i toga bi trebalo da se većina proizvođača drži. Ali ono što sam uspeo da vidim na terenu, baveći se agro novinarstvom, nije mi baš ulivalo poverenje kada je oprganska proizvodnja u pitanju. Na početku ću reći da IMA onih poštenih i savesnih koji rade onako kako pre svega etika nalaže ali ima i onih drugih. E sada da li sam imaop nesreću da upoznam baš takve ili je nešto drugo u pitanju, zaključite sami. Navodim ono što sam video i proverio pa sviđalo se to vama ili ne.
Na papiru jasno piše ali kako zapravo izgleda u praksi?
U organskoj proizvodnji postoje čitave liste preparata za zaštitu bilja koje su dozvoljene za primenu , jer je nemoguće suzbiti sve štetne organizme korišćenjem nekonvencionalnih sredstava. To su svakako hemijska sredstva koja su manje opasna po ljudsko zdravlje. Uglavnom preparati na bazi bakra i sumpora ( plavi kamen, bakarni kreč ) mikrobiloški preparati i preparati na bazi bakterija. Tako piše i tako mnogi rade ali ima onih drugih koji da bi spasili većinu posejanog prskaju ” ispod žita ” jer ” šećernom vodicom ” od bele rade ne mogu da unište biljne vaši a i bubamare koje se koriste kao predatori uvek ostave par kolonija vaši za kasnije, da bi osigurali sebi obrok i za sutra, pa je jedino rešenje neki insketicid na bazi piretroida koji se koristi u konvencionalnoj proizvdnji i sve po sisitemu, “ma OK niko neće da nas vidi.”
Još jedna stvar u ovom tipu proizvodnje jeste recimo činjenica da se za đubrenje umesto hemisjkih mineralnih đubriva koristi stajsko đubrivo i kompost ili đubrivo koje nastaje od izmeta domaćih životinja ( kokoške, ovce, koze ) a često se za đubrenje njiva koriste i fekalni ostaci ( kao loš primer ).
Neka istraživanja u svetu, su pokazala da provrće iz organske proizvodnje ( salata, karastavac, paprika, luk, paradajz..) sadrže izuzetno opasne bakterije kao što su salmonela, šigela i druge, koje su posledica upravo đubrenja ovom vrstom hraniva. Takođe jedan istaknuti profesor mi je rekao doslovce ovako:
” Šta ćemo sa mikotoksinima u organskoj jabuci koji nastaju nakon ishrane jabukinog smotavca koji se ne suzbija a stvara oštećenja i izmet koji je odlično mesto za naseljavanje saprofitnih bakterija koje su u daljem lancu odgovorne za mikotoskine!?”
Dakle morate da znate da svaka masovna proizvodnja, bez obzira da li je organska ili konvencionalna je nemoguća bez invazije prouzrokovača bolesti i štetočina a mnogi od njih se moraju suzbijati hemijskim sredstvima jer alternativne metode ne daju zadovoljavajuće rezultate. Naravno da časnih i svetlih izuzetaka uvek ima. Oni koriste macerate od koprive i još štošta što se preporučuje za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji ali daje slabe rezultate.
Kod masovne proizvodnje na većim parcelama ( organska proizvodnja ne sme da bude masovna ), gubici, ukoliko se sve poštuje i radi kako treba, iznose 30% i zbog toga su organski ( pravi ) proizvodi skupi.
Prava organska proizvodnja zbog svoje cene je namenjena malom broju kupaca.
Organska proizvodnja je postala popularna i to vešti trgovci koriste, da pod nazivom organsko prodaju proizvode koji to nisu. Jedini način da budete sigurni da ste kupili organsko, je samo ukoliko lično poznajete proizvođača i bili ste kod njega na imanju, gde ste mogli da vidite kako se proizvodi. Naravno da je to za većinu kupaca nemoguća misija.
Kroz medije koje pokriva naša produkcija Filmin3, kroz emisiju ” Agro profit ” i naš YouTube kanal ” Pupoljak ” uvek ćemo dati dovoljno prostora i podržaćemo sve proizvođače organske hrane koji žele da predstave svoju proizvodnju i uvere sve potencijalne kupce da proizvode na ispravan način.
KAKO SE LAŽE U ORGANSKOJ?
Mnogi koji su sertifikovali svoju proizvodnju za organski tip proizvodnje u želji da ostvare veću dobit prskaju hemijskim sredstvima kako bi sprečili gubitke.
Krupni plodovi, lepih boja i savršenog oblika sigurno nisu organski a takvih je gomila u prodaji.
Trgovci na organskim pijacama koji prodaju svoju robu zajedno sa onima koji konvencionalno proizvode, kada prodaju recimo svoju šargarepu ( organsku ) odu do konvencionalnih proizvođača da „dokupe razliku“ i završe sa prodajom za taj dan.
Često “organski ” prizvođači, kupe neugledne i sitne plodove od konvencionalnih i prodaju ih po tri puta većoj ceni kao „ organske.“
I još jedna situacija iz prakse. Na zelenoj pijaci gde se prodaju i jedni i drugi proizvodi, vikendom dolaze ovi sa organskom robom ali i kovnecionalni, koji ne dolaze svaki dan. Kako to, da cele godine i jedni i drugi imaju iste količine robe ( jer se pojavljuju samo vikendom ) i ako je praktično nemoguće da se obezbede velike količine robe, ako se proizvodi po organskom tipu. Organska proizvodnja kako sam rekao, ima minimalne gubitke 30% jer ne sme da koristi hemijsa sredstva za zaštitu, već alternativna, koja nie pokazuju efikasnost .
