GLAVNI GRAD GRČKE KRIJE MNOGE ZANIMLJIVOSTI KOJI NISU DOSTUPNI OBIČNOM TURISTU
Grcka je gostoljubiva zemlja i jedna od najpopularnijih destinacija za letovanje. Razni gradići duž obale i čuveni prstenovi uključujući i ostrva, mesta su gde decenijama odmara i uživa na hiljade turista iz Srbije.
Ja nisam imao prilike da okusim takav vid letovanja, mada su mi ostrva svakako u planu. Ono što je mene privuklo da jednu Novu godinu dočekam u toj zemlji bio je grad Atina. Atina je po nekim mojim merilima taman toliko udaljena od Beograda da mozete do nje stići i kolima, autobusom ( nekada se putovalo i vozom čuvenim eskpresnim na relaciji Minhen, Beograd, Skoplje, Atina ) a vrlo se jednostavno i udobno stiže za oko 90 minuta leta avionom. Iz Beograda do Atine lete dve aviokompanije: Air Serbia I Aegen. Karte su povoljne pa se lako može organizovati individualni aranžman. Moje putešestvije je započelo uplatom tzv paket aranzmana .
Aerodrom na koji se sleće je relativno nov, otvoren je 2001.godine, ima odličnu povezanost sa centrom gde su mahom i locirani svi hoteli od onih skromnijih do super luksuznih. Decembar-januar kada sam boravio su se pokazali kao idealni, jer je temperature bila tokom dana i do 18 C sunce je sijalo sve vreme uz nešto oblačnih i kišnih večeri sto i nije toliko strašno ukoliko uzmete u obzir da u tom period u Beogradu može da pada sneg, bude mraz, kiša , magla..itd….dakle jug je uvek bio moj izbor tokom zime.
I zaista kada šetate ovim gradom ne možete a da ne uživate. Široke ulice, veliki trgovi, prostrani bulevari, arhitektura i očuvane fasade zgrada od kojih vam zastaje dah. Drvoredi sa zrelim mandarinama i pomorandžama, kafeterije, bašte, sve čisto, uredno, mnoštvo parkova izelenila, toliko vas mogu opčiniti da prosto poželite da se ovde stalno nastanite. Kada smo vec kod toga primetio sam da dole uz obali Pireja ima na desetine napuštenih kuća koje su urasle u korov ali koje su izuzetno prostrane i velike sa raskošnim fasadama i prostranim dvoristima i poluzatrpanim bazenima. Činjenica da su vlasnici nekada bili izuzetno imućni a onda iz ko zna kojih razloga, bogatsvo okopni a kuća koja je nekada bila simbol prestiža i luksuza postane ničija, napuštena i zapečanjena. Takvih kuća sam video na desetine i kako se priča najšešće šapatom, mogu se kupiti po vrlo pristojnim cenama. Ali da se vratim ja na hedonizam da ne kazem turizam.
Ukoliko ste ljubitelji dobrih restorana i tipičnih kafeterija obavezno je da odete do Plake mesta koje obiluje raznim sadržajima gde se za svakog može naći ono što će mu najviše prijati. Takođe grčka musaka koju sam poručio tokom novogodišnje noći uz času cnog vina na Plaki je zadovoljila sva moja čula ukusa. Tada sam prvi put probao musaku koja je bila od krompira, mlevenog mesa, bešamel sosa i rendanog sira. Ljubazni dečko koji je služio, započeo je razgovor uz obavezno pitanje odakle dolazimo. Kada je čuo da smo iz Srbije, obradovao se i dodao da mu se dopada kako zvuči naša reč HVALA kada se izgovori.
Kada smo kod hrane dodao bih da sam u Atini probao i najlepše kolače koji su me apsolutno ostavili bez reči. Od mnogih zemalja koje sam posetio, Grčka mi je što se kolača tiče sam vrh poslastičarstva. Daleko iznad izvikane austrijske i saher torte. Ali ako ste ljubitelji šopinga,po meni, rekao bih da ima boljih mesta, ali ukoliko ste ljubitelj umetničkih predmeta e tu sam se prijatno iznenadio. Po pristojnoj ceni, uz cenkanje naravno, možete kupiti nešto što će vam biti trajno lepa uspomena sa tog putovanja.
Inače ja nisam turista koji bas obožava šetnje po ruševinama nekadašnjih gradova i pomno prati, sluša i zapisuje predavanja vodiča.
Turističkih znamenitosti ima, pa ne bih sada nabrajao, jer su naširoko poznata. Svakako da je interesantna smena straže vojnika, gardista – EVZONA koji nepomično stoje na tri mesta. Ispred groba neznanom junaku, ispred predsedničke palate i ispred Parlamenta. Stoje ukipljeni i doyvoljeno im je samo da trepću. Može da im se priđe, da se fotografišete, ali ukoliko ih na bilo koji način uznemiravate, dovoljno je da gardista lupi kundakom i u trenu se stvori drugi vojnik , stražar koji vas na ljubazan ali odlučan način upozori da ste preterali.
Biraju ih iz redovne vojske, ali moraju da ispune određene uslove: da budu visoki, lepi, ne posebno inteligentni i da imaju lepe noge kako bi do izražaja došla njihova uniforma koja se satoji od helonki i suknje koja ima oko 400 nabora, gde svaki nabor predstavlja godinu ropstva pod Turcima, zatim kape i klompe sa crvenim kićankama. Smena straže je zaista posebno uigrana i svakako zanimljiva.
Javni gradski prevoz odlicno funkcioniše a posebno metro koji saobraća na svakih pola minuta i tim linijama mozete do bilo kog dela grada. Gde god da se iskrcate, nećete pogrešiti, jer su svi delovi lepi i posebni. U koju god ulicu da skrenete neće vam biti dosadno. Metroom se stize i do luke Pirej odakle ima na desetine brodskih linija koji voze do bližih i daljih ostrva. Odlučio sam da napravim izlet do ostrva Egina gde se nalazi poznati manastir sa moštima sv. Nektarija iscelitelja. O tim utiscima u nekom od narednih putopisa.