Insekte grubo možemo podeliti u dve grupe. Beskrilni insekti koji mahom žive u zemljištu pa i nemaju neku naročitu potrebu za letenjem. Međutim u drugu grupu ulaze insekti sa krilima. To je i najbronija grupa, ali postojanje krila ne znači i sposobnost letenja.
Razviće letačke sposobnosti insekata, vezano je za ishranu. Prvobitni insekti su se kretali po zemljištu jer su tu imali obilje hrane pa nije bilo potrebe za letenjem. Ali vremenom je nje bivalo sve manje, pa su morali da se penju na veće visine u potrazi za hranom. Kako je u životu uvek lakše popeti se nego sići, kod insekata se javio upravo taj problem, jer su prilikom povratka padali na zemlju i povređivali se. Ovo im je, sigurni smo, zadavalo puno glavoolje, dok im postepeno nisu izrasla posebna krila koja su im prvo služila kao padobran kako bi se lakše i bezbednije prizemljili.
Međutim, vremenom je evolucija učinila svoje pa su insekti konačno dobili krila i počeli da lete. Ali i to nije bilo dovoljno pa su se krila razvijala dalje u nekoliko pravaca i svaka vrsta krila imala je svoju namenu.
Entomolozi koji se bave izučavanjem insekata uočili su insekte koji imaju samo jedan par i one koje imaju dva para krila. A podvrste su se dalje delile na: mrežokrilce, opnokrilce, dvokrilce, tvrdokrilce itd.
Kada smo kod tvrdokrilaca zgodno je da se napomene da je ovo veoma raznovrsna grupa insekata i u njih između ostalih spadaju: buba- mare i krompirova zlatica.
Evolucija tvrdokrilaca je takođe pretrpela izvesne promene, jer su prvobitno ta gornja krila nastala kao zaštita od grabljivica koje nisu tako lako mogle da probiju štit. Danas su ispod tog štita spakovana krila koja im i služe za letenje.
Međutim, ima insekata kojima krila služe za ukras, grubo rečeno, pa tako buba-švaba ima krila ali ne leti. Možete li samo da zamislite kakav bi šok doživeli da recimo ako uđete noću u kupatilo, upalite svetlo a bubašvaba umesto da potrči i sakrije se ispod prvog zgodnog mesta, poleti!?
