Ako se kojim slučajem opet dogode poplave, evo nekih saveta kako da postupate sa stočnom hranom
Stočna hrana ( silaža ) mahom se dobro čuva i dobro je zaštićena od svih atmosferskih padavina. U zavisnoti od veličine farme i broja grla koja se drže, priprema se i odgovarajuća količina silaže, koja bi trebalo da pokrije potrebe od jedne do druge sezone.
Ukoliko dođe, usled bilo kog razloga do obilnijeg kvašenja ili situacije kada je izvesni deo silaže poplavljen onda je takva hrana osuđena na propast.
Sasvim izvesno, doći će do truljenja, pojave mikotoksina i totalne štete, jer takva niti je više pogodna za upotrebu , niti bi je stoka uopšte i okusila.
Jedino što se u takvoj situaciji može uraditi jeste da se što je moguće pre, razdvoje pokvareni od zdravog dela. I da se sačuvani deo stočne hrane skladišti na drugom mestu, ukoliko za to postoji pre svega prostor, koji je suv i dobro pripremljen za prihvat spašene silaže.
Ono što je posebno važno jeste da stočnu hranu koja je bila u direktnom kontaktu sa vodom usled poplave, nikako ne stavljati u promet.
Ako je silaža pre poplave bila zdrava i nije bilo moguće videti plesniva ili ugljenisana mesta, vrlo obazrivo bi trebalo odvojiti i odbaciti natopljeni sloj silaže. Ako nakon uklanjanja vidljivo nakvašenog sloja, silaža koja je ispod nije promenila vlažnost, boju, miris i nije pocrnela, što iskusni radnici lako mogu da procene, bez bojazni se može koristiti za ishranu stoke.
Što se senaže tiče, ona koja je bila dobrog kvaliteta pre poplave može da se koristi. I u ovom slučaju važno je da se uklone svi natopljeni slojevi ali tako da deo koji se odbacuje treba da zahvati što dublji deo zdravog sloja .
I za kraj još jedna napomena. Ukoliko je trava pre otkosa bila pod vodom a naročito ukoliko je pod nanosima mulja ili blata, nikako je ne treba koristiti za stočnu ishranu.
