Nedavno smo objavili tekst o izložbi sireva malih proizvođača i podržali medijski ovu manifestaciju. Na tim skupovima sve izgleda sjajno i bajno bez obzira o kakvoj se vrsti hrane radi. Mali proizvođaći postaju sve popularniji kod kupaca jer ( kako kažu a mi im verujemo ) proizvode domaće, proizvode zdravo i proizvode kvalitetno. I to je ono što savremeni kupac traži. Međutim, ima jedno ” ALI .”
I ako su na manifestacijama i izložbama proizvođači ljubazni i slatkorečivi vrlo retko će pristati da se pojave pred kamerama i predstave se. U redu je da se stide, da im je neprijatno i ja to razumem. Međutim da se većina stidi e tu mi već nešto smrducka.
Onlajn prodaja koja je najzastupljenija kod takvih proizvođača je slepa jer ne znamo na koji način je proizveden ( sir recimo o kome je sada reč ). Mleko i mlečni proizvodi su lako kvarljiva roba i manipulacija mlekom zahteva izuzetno visoke higijenske režime koje ne znam da li svi poštuju. Imao sam prilike da vidim te kućne mlekare pa mi nije bilo dobro kada sm video kakva je prljavština oko šporeta gde se kuvalo mleko i skidao kajmak. A o prljavim prstima i štrokavim posudama da ne govorim. Štala tik uz letnnju kujnu gde se sve to priprema. Ali da vam ne gadim više.
I na pomenutoj manifestaciji od silnih nagrađenih i nekoliko njih koji su u okolini sela Zuce nadomak Beograda, koji su u udruženju proizvođača sira, niko nije pristao na intervju. Svi su imali preča posla, pravdajući se da ne mogu, neće, ne bi oni…itd itd. Čekaj! Nečeš da se predstaviš, izreklamiraš ( besplatno ) i pokažeš kako proizvodiš taj sir koji nadaleko hvališ i prodaješ. Onda ili muljaš nešto ili radiš na način koji nije baš primeren i suprotan je onome koji je propisan zakonom. Sir je verovatno ukusan i dobar a kako je proizveden i na koji način, bolje de ne znamo . Uostalom, zaključak donesite sami.
