KAKO DA SE VOĆE ZAŠTITI OD POZNIH PROLEĆNIH MRAZEVA?
Zimu skoro da nismo ni imali a proleće definitivno kuca na vrata pa se smenjuju ekstremno topli i hladniji dani. Biljke ne gledaju na kalendar ni u nebo a još manje prate vremensku prognozu. Čim osete toplije vreme biljni sokovi krenu da bujaju , kreću fiziološki procesi i nastaje buđenje iz zimskog sna. Biljke počinju da pupe i neretko cvetaju.
Divlja šljiva i trešnja su odavno procvetale još sa prvim toplijim talasom a na dobrom putu su da procvetaju i ostale voćne vrste. E tu vreba opasnost jer cvetanje ukoliko se ne završi a krene mraz onda si u velikom problemu. Dolazi do izmrzavanja i ćao, možeš slobodno da se vratiš kući i plačeš.
U trenucima kada voće ulazi u ključne faze cvetanja i formiranja plodova, izloženost niskim temperaturama može prouzrokovati smrzavanje vodenih ćelija unutar cvetova. To dovodi do fizičkih oštećenja i smanjenja oprašivanja, što direktno utiče na prinos. Voće kao što su: kajsije, jabuke, kruške, trešnje i breskve posebno su osetljive na ovakve promene. Mnoge sortne osobine pomenutog voća u opisu imaju i ograničenja u vidu slabije ili jače osetljivosti na pozne mrazeve što zavisi od toga kada počinje cvetanje. Ali biljke cvetaju vremenski, ne slušaju vremensku prognozu jer ako bi čule u dnevniku najavu za mraz sigurno bi rekle:
“ Eee, aj mi malo da olabavimo i sačekamo sa cvetanjem. “
Ima li načina da se biljke zaštite od mrazeva?
Odgovor je da, ali traži ulaganja i naporan rad.
ANEGDOTA SA TERENA
Iskusni povrtar je uvek imao dobru salatu koja nikada nije izmrzavala jer je prskao posebnim sredstvom koje se koristi radi sprečavanja smrzavanja. Ono je imalo svoj komercijalni naziv ali su ga u žargonu zvali “ antifriz.”
I pita ga komša čime to prska a da mu salata nikada ne izmrzne i on kaže u najboljoj nameri misleći da ovaj zna :
“ Ja brate od Saleta kupujem antifriz, isprskam i ne mislim!”
“ Kol’ko potrošiš litara za plastenik?!“ upita komšija
„ Pa litar do dva mi je dovoljno za jedan plastenik jer ga malo razblažim sa vodom „
Ovaj misleći da se radi od Saletu, drugaru koji radi na lokalnoj pumpi ode do njega i kupi čovek 10 litara antifriza za automobile, razredi po uputstvu i isprska svoju salatu i ostalo povrće koje je krenulo i spokojan ode da sapava. Sutradan kada je otišao u plastenik, zamalo da ga strefi srčka. Sve bilo uništeno i osušeno.
Postoje antitranspiranti koji se prskaju na lišće kako bi formirali tanki film koji smanjuje gubitak vlage. Ovo može pomoći u sprečavanju dehidracije biljaka usled niskih temperatura.
Prskanje biljaka odgovarajućim protivsmrzavajućim sredstvima može pomoći u zaštiti od mrazeva. Ova sredstva često formiraju zaštitni sloj na biljkama, štiteći ih od nepovoljnih uticaja niskih temperatura.
Prekrivanje biljaka može se postići korišćenjem agrotekstila ili plastičnih prekrivača. Ovo pomaže zadržavanju toplote koja se oslobađa tokom dana, čime se smanjuje rizik od smrzavanja tokom noći. U velikoj meri tu može da pomogne i otvaranje protivgradne mreže ukoliko ste je postavili u voćnjaku.
Postavljanje vetrozaštitnih barijera oko voćnjaka može smanjiti uticaj hladnih vetrova na biljke. Vetar može ubrzati gubitak toplote iz biljaka, pa ih zaštita od vetra može biti korisna.
U nekim slučajevima, posebno kod manjih zasada moguće je da se primeni sistem za zagrevanje vazduha, tako što se pali vatra tokom noći posebno u zoru kada je tempertura i najniža. Na taj način se održava temperatura unutar voćnjaka na prihvatljivom nivou.
Voćnjaci se često planiraju tako da se voćke koje su manje osetljive na mrazeve sade na mestima koja su manje izložena riziku od niskih temperatura.
Ove mere često zavise od specifičnih uslova u voćnjaku, vrste voća i lokalnih klimatskih faktora. Kombinacija nekoliko pristupa često se koristi kako bi se maksimalno smanjio rizik od šteta izazvanih mrazom.
