Prihrana pšenice je izuzetno važna agrotehnička mera koja se u zavisnosti od vremenskih prilika mahom odvija od kraja februara pa tokom prve polovine marta, odnosno čim se sneg otopi. Ali kako ove zime nismo imali snega onda je sada pravo vreme.
Zbog čega je ona važna. Pre svega zbog toga, što je pšenici u ovom momentu potrebno niz hranljivih materija kako bi krenula sa razvojem. Mirovala je tokom zime, bila u nekoj vrsti zimskog sna i prosto rečeno potrebno je da se ” dobro najede “kako bi sita i snažna krenula dalje. Stoga se nameće pitanje, kako i čime nađubriti pšenicu? Kako se pšenica budi iz zimskog sna trebalo bi da se prihrani azotnim đubrivima. U momentu predsetvene pripreme zemljišta za setvu pšenice , unese se mala količina đubriva taman onoliko koliko joj je potrebno da krene i utone u zimski san.Zbog toga je veoma važno da pšenica ostatak prihrane dobije krajem februara odnosno početkom marta.
Međutim pre prihrane, potrebno je da uradite analizu zemljišta kako bi dobili pravu sliku o agrohemisjkom sastavu zemljišta. Nakon toga možete pristupiti prihrani odnosno đubrenju u onoj količini koju ćete dobiti preporukom nakon izvršene anlaize. Ukoliko se odlučite za dodate azot bez prethodne analize zemljišta, budite obazrivi i ne preterujte jer možete izazvati suprotan efekat. Ukoliko pšenica nije prihranjena azotom, ona neće dobro da razvije zelenu masu, niti klasati, niti će dati dobar prinos. Stručnjaci preporučuju da se prihrana podeli u dva dela. Prvi deo ide odmah tj krajem februara a drugi puta nakon 20 ak dana od prve prihrane. Od zavisnosti tipa zemljišta i hemijskog sastava neka uopštena količina azota se kreće u rapsonu od 15 do 30 kg azota po hektaru, odnosno za prinos od 1t/ha potrebno je 25 kg azota.
