Glavnica, je gljivično oboljenje koje napada pšenicu i nanosi ozbiljne gubitke prinosima čak i do 80%.
Glavnica pšenice spada u grupu opasnijih bolesti žita, jer može izazvati ozbiljne gubitke u prinosima. Pored toga utiče i na vrednost zdravih zrna, jer se mlevenjem zrna dobija brašno tamnije boje i neprijatnog mirisa, koji dolazi od spora parazita. Upotreba ovakvog brašna u ishrani može da bude štetna po zdravlje ljudi i domaćih životinja usled mikotoksina koje nesumnjivo ima.
Dok je usev još zelen, zaražene biljke, naročito klasovi, imaju plavkastu nijansu, a klasići su ređi, odnosno nisu tako zbijeni kao kod zdravih biljaka.U vreme vršidbe glavničava zrna mogu da se raspuknu, a oslobođene spore da se nađu na zdravim zrnima pšenice. Ako se takva pšenica ne koristi za setvu, tada spore zajedno sa semenom dospevaju u zemljište. U uslovima povoljne vlage i temperature klijaju istovremeno sa klijanjem semena.
Ova bolest je teška za brzo reagovanje jer se simptomi javljaju tek u klasanju kada klasovi ne cvetaju, duže zadržavaju plavozelenu boju, nakostrešeni su i uspravni, seme je tamnije, kraće i okruglo, pa su i plevice razmaknute.
Problem nastaje, ako se poseje seme iz sopstvene proizvodnje koje nije tretirano fungicidom. Ako se već mora sejati TAKVO seme onda bi tretman fungicidima za tu namenu trebalo da bude obavezna mera. Zaražena pšenica se ne sme koristiti za ishranu ljudi i životinja jer može doći do trovanja. Isto tako, ne palite zaraženo seme ni strništa jer, lagane spore nosi vetar u nezaraženo područja.
U krajevima u kojima se koristi seme iz ambara za setvu pšenice, bolest se redovno javlja. Može da uništi i do 80 % prinosa. Upotrebom deklarisanog semena može se eliminisati pojava glavnice.
