CRVENILO KUKURIZA I KAKO SE ODBRANITI


Crvenilo kukuruza prenosi cikada latinskog naziva REPTALUS PANCERI  koja sisa sokove iz floema ( sprovodnog suda – to je kao vena kod čoveka ili životinja )  kukuruza. Fitoplazma se zadržava u pljuvačnoj žlezdi gde trpi i određenu metamorfozu i postaje infektivna.

Fitoplazme iz živog floema tkiva dospevaju u pljuvačne žlezde cikade, odnosno opet u živu ćeliju i kasnije se prenose u biljke kukuruza.

Za razliku od drugih bolesti kao što su mikoze i bakterioze, širenje crvenila kukuruza ne zavisi od vremenskih uslova, već od atraktivnosti biljaka kukuruza za cikadu, ali i od faze razvića kukuruza. Dešava se da isti hibridi u različitim fazama ne obolevaju, odnosno jedan oboleva od crvenila, a drugi ne.


Posle izletanja sa pšenice, odrasli insekti lete na susedno polje kukuruza i to obično samo na prve redove, a kasnije se šire po celoj površini. Period primanja  fitoplazmoze je oko 3 nedelje i prvi simptomi se javljaju početkom avgusta. Intenzitet obolenja zavisi od osetljivosti hibrida. Neki hibridi su izuzetno atraktivni za cikade de doleću na njih i da inficiraju biljke. Neki kukuruzi  kao npr. šećerac, su znatno manje osetljivi u poljskim ogledima.


Cikada prezimljavau obliku  larve na korenu pšenice. Rojenje je u junu – julu pred ili u vreme žetve pšenice. Samo deo populacije ove cikade Reptalus  panceri je infektivan . Prognoza pojave crvenila kukuruza se obično određivala na osnovu brojnosti populacije, ali i procentom infektivnosti. Imaga koja se  hrane  kukuruzom, prenose Stolbur fitoplazmu. Početni simptomi crvenila na kukuruzu se obično pojavljuju oko 30 dana posle infekcije ili u prvoj polovini avgusta da bi krajem avgusta i početkom septembra dostigli maksimum. Neki hibridi su posebno osetljivi i pri intenzivnoj pojavi crvenila dolazilo je do sušenja i nije bilo berbe. Najveće štete su na klipu, jer se pojavljuju rehuljavi klipovi, nezavršeni do vrha. U godinama intenzivne pojave crvenila, štete redovno prelaze 50% prinosa, a kada je sušna, dešava se da nema šta da se obere. Crvenilo kukuruza se najviše javlja na poljima Stiga, zatim Južnog Banata i Srema, a u novije vreme najveći intenzitet bolesti je u Južnoj Bačkoj,Čurug, Žabalj, Budisava i drugi lokaliteti. Međutim,  crvenilo je nalaženo i u ostalim rejonima gajenja. Prisutna je i u većini zemalja Evrope, ali epicentar je Srbija.



Suzbijanje crvenila kukuruza


Rotacija kukuruza i pšenice favorizuje razviće pojave cikade, odnosno pojavu crvenila kuuruza.


Suzbijanje se izvodi u vreme rojenja imaga ili kada sa pšenice cikade doleću na kukuruz. Imago  „oklopljen“ vrstom štita pa se mora koristiti kombinacija insekticida u dodatku površinskih aktivnih materija koje imaju sposobnost vezivanja za krila  U ovom slučaju treba upotrebiti okvašivač na bazi TRISILOKASANA  u količini od 25 ml/100 l vode. Tretiranjem 8 do 10 redova kukuruza sa strnjike posle žetve pšenice može se smanjiti značajno brojnost cikada, a time i prenošenje crvenila.  Primenom kombinacije insekticida koji sadrži aktivnu materiju FENTION  u količini 1,5 l/ha i insekticida koji sadrži aktivnu materiju ALFA CIPEMETRIN uz dodatak okvašivača  postiže se visoka efikasnost u suzbijanju cikade, odnosno zaštita kukruza od crvenila. Slično, i intezivna agrotehnika i ishrana pomažu da kukuruz lakše podnosi razvoj fitoplazme i time se smanjuje štetno delovanje crvenila kukuruza.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *