Branje koprive zahteva pažnju i poštovanje određenih pravila kako bi se obezbedila najveća moguća efikasnost i kvalitet. Prvo. Odaberite područje koje nije izloženo zagađenjima, poput industrijskih zona ili saobraćajnica. Koprive je najbolje brati u proleće kada su mladi izdanci najbogatiji hranljivim materijama. Koristite rukavice kako biste izbegli kontakt sa sitnim dlačicama koje mogu izazvati iritaciju kože u vidu bolnog pečenja koja nastaje usled toga što listovi koprive imaju žarne dlačice koje lomljenjem oslobađaju supstance koje peku I oštećuju kožu.
Nakon branja, sledi proces sušenja . Temeljno operite koprive kako biste uklonili prašinu i nečistoće. Zatim, ocedite višak vode i rasporedite koprive u tankom sloju na čistoj površini, idealno na rešetkastom sušaču ili papiru za pečenje. Sušenje bi trebalo da se odvija na prozračnom mestu, zaštićenom od direktnog sunčevog svetla.
Žarne dlake koprive sadrže supstance poput histamina, acetilholina i serotonina koje mogu izazvati crvenilo, svrab i otoke na koži. Ova reakcija često podseća na osip koji nastaje usled dodira koprive.
Histamin je jedna od supstanci koja igra ključnu ulogu u alergijskim reakcijama i može uzrokovati proširenje krvnih sudova, crvenilo i svrab na koži. Acetilholin može dodatno doprineti ovoj reakciji uzrokujući lokalno širenje krvnih sudova i oslobađanje histamina.
Ako dođe do kontakta sa žarnim dlakama koprive, preporučuje se odmah ispiranje kože hladnom vodom i izbegavanje grejanja koje može povećati iritaciju. Takođe se preporučuje izbegavanje češanja zahvaćenog područja, jer to može pogoršati iritaciju.
U nekim slučajevima, simptomi mogu biti blagi i prolazni, dok kod drugih ljudi mogu biti ozbiljniji. Ako se simptomi nastave ili pogoršaju, preporučljivo je potražiti medicinsku pomoć. Lekar može preporučiti antihistaminike ili druge lekove kako bi ublažio simptome.
KOPRIVA najčešće raste oko đubrišta, seoskih zapuštenih puteva, oko poljskih WC -a i druguh neprivlačnih staništa gde zajedno obitava sa drugim korovskim biljkama. Po klasifikaciji se smatra korovskom biljkom ali i pored neuglednog staništa bogata je hranljivim i lekovitim materijama što je izdvaja od mnogih biljaka pa je našla veliku primenu ne samo u farmaciji već i u kulinartsvu od koje se pripremaju mnoga starinska jela kao što su pite, čorbe i nadevi.
Važno je naglasiti da temperatura i brzina sušenja igraju ključnu ulogu u očuvanju hranljivih materija koprive. Preporučljivo je održavati temperaturu između 35 i 40 stepeni Celzijusa kako biste sačuvali enzime i vitamine. Sušenje može potrajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja, zavisno o uslovima i načinu sušenja.
Kada primetite da su koprive postale krte i da se lako lome, to je znak da su suve i spremne za skladištenje. Čuvajte ih u hermetički zatvorenim posudama ili kesama na suvom i tamnom mestu kako biste očuvali njihovu svežinu i hranljive vrednosti. Najbolje je da se čuva u staklenim teglama i paprinim kesama. Preporuka je da izbegavate plastiku.
Kopriva je bogata vitaminima, mineralima i antioksidansima, te se često koristi u različitim preparatima kao što su čajevi, tinkture ili dodaci ishrani. Pravilno branje i sušenje koprive osigurava da zadrži svoje blagotvorne sastojke, pružajući vam mogućnost da iskoristite sve prednosti ove izuzetne biljke.
