JAGODA KOJA DONOSI PARE

Nedavno me je komšinica koja je zubarka, pitala šta bi mogla da gaji i da obere do početka leta da to proda i da posle ode na more. Nasledila je neku zemlju pa bi volela da se bavi poljoprivredom.

Reko, komšinice, vidi ovako. Ne postoji u poljoprivredi posao koji ze završi za pola sata. Jedno je popravka zuba i nameštanje proteze a drugo je poljoprivreda. Teoretski ima nekoliko voća koje se bere baš pred početak leta i teoretski bi mogla da gajiš borovnicu, višnju, trešnju i jagodu a možda čak i kajsiju ali posle berbe ostaje još podosta nege i rada pa imaš opciju da se maneš „ ćorava posla ” i držiš se lepo tvoje zubarije ili da lepo platiš nekoga ko će ti tu proizvodnju voditi. A posle mi nešto pade na pamet jagoda. Možda takav izbor i ne bi bio loš upravo za te novopečene voćare. Uostalom svako ko je iskusan i profesionalac u svom poslu se ne biusudio na takav rizik. No, jedno je sigurno. Mnogi bi možda i pustili da se opeče.

Dakle JAGODA

Rastu površine pod jagodom. Zanimljiva je za gajenje jer je sezonska, daje dobar prinos i cena joj je  visoka tako da se ulaganja mogu vratiti već nakon prve sezone gajenja  u zavisnosti od površine. Ukoliko se dobro organizuje plasman, može neki dinar i da ostane kada se podmire svi troškovi.

 Jagoda ne traži  posebnu pažnju tokom cele godine kao što je recimo slučaj sa jabukom ili kruškom i svakako ima daleko manji broj tretiranja i odnosu na ostale voćne vrste. Sem ukoliko se potrefi kišno proleće što je unazad nekoliko godina bio slučaj.

Veliki pomak u gajenju jagode je načinjen primenom folija koje su se prvo postavljale na ravno zemljište, a zatim na formirane bankove. Gajenje na bankovima ima veliki broj prednosti. Folija zadržava vlagu i toplotu u zemljištu, nema razvoja korova, povećan je rast i prinos do 35%, sazrevanje je ubrzano do 6 dana, plodovi su znatno kvalitetniji i ne leže na zemlji, olakšana je berba, a bankovi dodatno utiču na bolju zagrejanost zemljišta u kome je koren, bolju dreniranost zemljišta, protok vazduha i lakše obavljenje svih ručnih poslova u zasadu. Jedan od nedostataka bankova je da ukoliko dođe do visokih temperatura , jagoda može da pretrpi toplotni udar.

GAJENJE NA OTVORENOM

Jagoda se u mnogim krajevima naše zemlje gaji na golom zemljištu u vidu jednoredova. Ovo jeste zastareo i prevaziđen sistem proizvodnje, ali se on ne može koristiti tamo gde nema navodnjavanja, a zemljište je veoma dobro, odnosno kvalitetno. Ovaj sistem je dobar ako imamo loš sadni materijal, odnosno slabo razvijene frigo živiće. U tom slučaju ih možemo posaditi u aprilu i te godine ukloniti razvijene cvasti. Na taj način ćemo imati pun rod sledeće godine. Naravno, nisu sve sorte pogodne za ovaj sistem, pogotovo one slabije bujne  i osetljive na sušu. Glavna prednost ovog sistema je malo početno ulaganje, a uz korektnu primenu agrotehničkih mera mogu se ostvarivati prinosi od 10 do 12 t/ha. Ovaj sistem može biti interesantan za gajenje sorti za preradu na većim površinama. Razmak sadnje između redova je od 0,60 do 0,80 m, a u redu 0,20 do 0,30 m.

GAJENJE U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

Gajenje jagode u zaštićenom prostoru omogućava sigurniju proizvodnju jagode, jer se kontroliše mnogo više faktora proizvodnje nego pri gajenju na otvorenom. Na ovaj način se jagoda može gajiti i van sezone, prinosi su veći, kvalitet plodova je bolji, a zaštita bilja  je redukovana.

Jedan od najraširenijih vidova gajenja jagode u Španiji, Francuskoj, Italiji i Turskoj je upotreba niskih tunela (plastenika) koji pokrivaju pojedinačne redove, odnosno bankove. Sastoje se od metalnih ili plastičnih lukova koji nose plastičnu foliju koja mora biti nešto deblja  zbog svakodnevnog pomeranja.  Uloga ovih tunela je da ubrzaju vegetaciju, obezbede zaštitu od bolesti i štetočina, kao i zaštitu od mraza, ali i omoguće ranije sazrevanje. Treba biti oprezan vremenom njihovog postavljanja, jer preranim postavljanjem možete izazvati prerano cvetanje što dovodi do izmrzavanja.

Pored niskih tunela koriste se i veliki tuneli različitih dimenzija i konstrukcija, od onih širine 4 do 5 m koji mogu da pokriju 3 do 4 banka do onih širine od 10 m koji se postavljaju na stalnom mestu. Iako imaju ulogu zaštite od mraza tuneli ne mogu da pruže zaštitu pri veoma jakim mrazevima. Ovaj sistem je odličan za sorte srednje rane i pune sezone.

Tuneli mogu da ubrzaju zrenje, odnosno pomere datum berbe za 2 do 3 nedelje u proleće u zavisnosti od rejona, sorte i korišćene folije, a takođe mogu da produže berbu dvorodnih sorti u jesen za 3 do 4 nedelje.

Pored plastenika koriste se i staklenici, ali uglavnom za proizvodnju na supstratu. Što je zatvoreni prostor veći, proizvodnja je ranija i veća je mogućnost kontrole klimatskih faktora. Uspešnost proizvodnje u zaštićenom prostoru zavisi od provetravanja i oplodnje. Provetravanjem se temperatura održava u granicama od 16 do 25 °C u zavisnosti od faze razvoja biljke a za uspešnu oplodnju, odnosno oprašivanje koriste se bumbari.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *