Iskusni ratari znaju svoj posao i njima nije potrebno skretati pažnju na neke detalje obaveznih agrotehničkih mera. One se obaljaju svake godine , rutinski i dobro se zna šta se mora uraditi.
Ali za one koji razmišljaju da se bave poljoprivredom ili su prosto radoznali, evo osnovnih koraka koji se tiču pripreme zemljišta. Jer poljoprivreda je „fabrika pod otvorenom nebom“ i to bi trebalo da znaju svi a posebno oni koji bi da ulože u poljoprivredu jer misle da se tu lako obrće novac i ima dobre zarade. Zarade ima svakako ali zaboravi onda na odmor, na crveno slovo, na kafiće i restorane, slave i svadbe, jer biljke koje gajiš ne znaju za praznik ili krštenje, stoka je gladna i ne zanima je da li si ti ustao na levu nogu ili ti je devojka koju ganjaš mesecima zakazala susret baš tada . Kada se sprovode hemijski tretmani tu nema odlaganja momenta prskanja, jer mora da se prska baš onda kada tvoj omiljeni klub igra finale. Plamenjaču ili pepelnicu baš briga što ćeš da propustiš golove jer ako ti je važniji prenos od prskanja protiv bolesti, batali celu priču. Možeš da prskaš i kasnije ali nemoj posle da se čudiš što ti je prinos slab, što i dalje biljke sporo napreduju i što si uzalud bacio pare. Ne, nisu krivi ni loši preparati ni začepljena prskalica, već momenat prskanja jer si brale zakasnio. Tako stoje stvari u poljoprivredi. Ali da se vratim na predsetvenu pripremu u ovom svojevrsnom bukvaru za početnike ali ne samo za početnike već i sve one koje ova tema zanima.
Analiza zemljišta
Pre započinjanja poljoprivredne proizvodnje bez obzira za koju se delatnost odlučiš, prvi korak je analiza zemljišta. Ovom merom, dobijaju se rezultati koji će reći u kom smeru da se ide. Analiza zemljišta daje jasne signale o svemu onome čega ima u zemljištu i u kojoj količini. Ovo omogućava da na osnovu rezultata koje si dobio možeš sa sigurnošću da odlučiš koju proizvodnju da započeneš jer u zavisnosti od tipa i ostalih agro-hemijsko-fizičkih osobina zemljišta odlučuje se šta se može sejati odnosno saditi.
Nisu svi tipovi zemljišta pogodni za sve biljne kulture. Recimo borovnica traži izuzetno kisela zemljišta, dok druge voćarske kulture traže drugačija, neutralna ili bazna.
Takođe ukoliko imaš parcelu koja je godinama bila zakorovljena i na kojoj je recimo rasla ambrozija, imaj u vidu da će trebati vremena da se takvo zemljište pripremi svrsi, jer ambrozija je veliki ispošćivač zemljišta. Poznato je da ambrozija usvoji sedam puta veću količinu gvožđa od recimo kukuruza. Ako bi kukuruz kojim slučajem uspeo da usvoji toliku količinu gvožđa, osušio bi se.
Takođe analiza nam daje podatke i o odnosu makro i mikro elemenata što omogućava da se planiraju troškovi za korišćenje mineralnih đubriva kako bi zemljištu dodali ono što nedostaje.
Zbog toga nikada nemoj napamet dodavati bilo kakvo đubrivo bez prethodne provere.
Priprema za zimsku setvu
Kod ovog tipa proizvodnje važno je dobro usitniti zemljište kako bi se stvorili dobri uslovi za setvu. Sledeći korak je odgovarajući izbor semena i o tome sam pisao. Takođe, kod ratarskih kultura je važan plodored koji se redovno primenjuje kako bi se zemljište obogatilo azotom. I poslednja ali ne i nevažna stvar jeste tip predsetvene obrade. Osim dubokog oranja i zaoravanj stajnjaka ( preporučuje se za prolećnu setvu ) često se radi i redukovana obrada zemljišta naročito nakon skidanja kukuruza.
Ta redukovana odnosno konzervacijska obrada, podrazumeva da se obradi samo površinski sloj zemljišta i to samo u onoj meri kako bi se stvorili površinski uslovi za klijanje i nicanje semena. Kako ovde ne dolazi do dubinskog prevrtanja zemljišta omogućava se da vrlo važne organske materije ostaju u površinskom sloju dakle tamo gde su biljkama i najpotrebnije.
