Kopriva (Urtica dionica) je višegodišnja biljka koja se često koristi u farmaciji zbog svojih mnogobrojnih lekovitih svojstava. Ova biljka raste širom sveta, uključujući i različite tipove zemljišta, ali je često prisutna na vlažnim i humusnim podlogama. Kopriva je poznata po svojim listovima koji su pokriveni sitnim dlakama koje mogu izazvati iritaciju kada dođu u dodir sa kožom. Žarne dlake na listovima su istovremeno i delimična prirodna zaštita od insekata i drugih štetočina ali i drugih prouzrokovača biljnih bolesti.
Lekovita svojstva koprive su raznolika, a među najznačajnijima su njeni antiinflamatorni, diuretički i antianemički efekti. Listovi koprive su bogati nutrijentima kao što su gvožđe, kalcijum, magnezijum, vitamin C i beta-karoten, čineći je korisnom za podizanje imuniteta, održavanje zdravlja kostiju i regulisanje krvnog pritiska.
Kopriva se često koristi u obliku čaja, tinktura ili kao dodatak ishrani. Čaj od koprive se priprema od suvih ili svežih listova, a može se koristiti za poboljšanje cirkulacije, detoksikaciju organizma i smanjenje upalnih procesa. Tinktura se pravi od alkoholnog ekstrakta koprive i može se koristiti za jačanje imunološkog sistema.
Što se tiče uzgajanja koprive, ona ima sposobnost da raste na različitim tipovima zemljišta, ali preferira vlažna i dobro drenirana tla. Kopriva ima sposobnost da apsorbuje teške metale iz zemljišta, ali u manjim količinama. Zbog toga, ako se koristi za lekovite svrhe, treba voditi računa o mestu njenog prikupljanja. Najčešće raste na zapuštenim zemljištima, utrinama i u blizini staja i poljskih WC – a.
Kada je u pitanju berba koprive, najbolje vreme za to je proleće kada biljka počinje da raste. Listovi se beru pažljivo, koristeći rukavice zbog dlaka koje mogu izazvati iritaciju. Mogu se sušiti na tamnom i prozračnom mestu, a potom koristiti za pripremu čaja ili drugih lekovitih preparata. Kod koprive se svi delovi mogu iskoristiti ali su najčešće u upotrebi listovi.
Kopriva je biljka koja se tradicionalno koristi i u kulinarstvu, pa se od nje može spremiti čorba, može da se doda raznim varivima kako vegetarijanskim tako i onim sa mesom ili ribom.
Priprema se na isti način kao i svo lisnato povrće tipa zelja, blitve ili spanaća. A odlična je i za pite gde se umesto zelja može koristiti kopriva jer je em zdravija em sadrži daleko manje teških metala i olova za razliku od zelja koje uglavnom obožava da raste pored puteva gde prolaze motorna vozila pa je veliki prikupljač svih onih štetnih materija koje se nalaze u izdivnim gasovima. Ali o zelju ćemo naširoko, nekom drugom prilikom.
