BUENOS AJRES GRAD TANGA I VETRA

ZAŠTITNI ZNAK ARGENITINE JE TANGO ALI NIJE TO JEDINA STVAR ZBOG KOJE VREDI LETETI CELU NOĆ

Doći do ovog prelepog grada zaista je veliki podvig ukoliko ste spremni da letite 13,5 sati nabijeni u ekonomskoj klasi aviona. Iz Beograda nema direktnih letova pa je jedina veza sa presedanjem u Amsterdamu, Frankfurtu, Parizu ili Lisabonu. Verovatno se leti i iz drugih gradova Evrope ali iz nabrojanih se leti svaki dan tj svake noći.

Cene karata su jezivo i nerealno visoke pa je za sada najbolja i najispaltivija opcija da se uplati aranžman koji će vam pokriti i prevoz i smeštaj a svakako uključiće i osnovna razgledanja kako bi se upoznali sa svim čarima ovog nesvakidašnjeg grada i orijentisali, da bi kasnije mogli da sami istražujete

Inače Buenos Ajres ( u daljem tekstu ću koristiti skraćenicu BA ) je grad sa najčistijim vazduhom na svetu jer u njemu konstantno svaki dan i noć neprekidno duva vetar što zna malo i da nervira a posebno i utiče na to da i ako je recimo temperatura 26 °C imate osećaj da je mnogo niža.

Mene je posebno fascinirala arhitektura koja predstavlja meševinu svih mogućih i nemogućih stilova od klasičnih do modernih, ali i pored nebodera koji se dižu u vis sa preko 20 spratova, sve zgrade izgledaju sveže, čisto i ulickano kao da su sagrađene juče a ne nekoliko vekova pre. Da baš tako. Nema razlike, sem u fasadama koje za dobre poznavaoce umetnosti i arhitekture, po stilu gradnje i ukrasima, jasno daju vremenski period kada su sagrađene.

Svaka zgrada, ima besprekorno sređen i čist ulaz sa kućepaziteljem koji ima zadatak da svako jutro zaliva zeleniš oko zgrade, čisti i vodi računa o stanarima ali i gostima. U svakom ulazu imate sofu sa dve fotelje i lampe sa diskretnim osvetljenjem, kao da ulazite u lobi nekog hotela. Verovatno je mesto gde možete da sedite dok ( pretpostavljam ) kućepazitelj ne proveri da li ste na spisku i najavljeni da dolazite u goste.

Stare kuće i zgrade se nikako ne ruše, već, ako su dotrajale onda se radi projekat restauracije i vraća im se prvobitni izgled bez obzira da li fasada zahteva posebne ukrase i intarzije. Odakle im novac za to nije mi poznato s obzirom da imaju godišnju infalciju od 100 %

Kada smo već kod toga, zahvaljujući inflaciji nećete potrošiti puno para na šoping jer prosto nije grad za to. Argentinci su, koliko sam shvatio potpuno ratsrećeni i ne daju ni pet para na modu. I nećete sresti ni jednu žensku osobu sa nakaradno napumpanim usnama ili izoperisanim do granice unakaženja. Ne! Toga tamo nema. Nema ni pasa lutalica a BA je jedini grad gde sam video samo jednog beskućnika što je zanemarljiv broj za tako veliki grad. Ne kažem da tamo siromašnih nema ali sam grad odaje sliku posebne raskoši.

BA ima oko 14 miliona stanovnika i normalno je da stanovništvo čini mešavinu raznih naroda koji su ga osnivali ali i porbljavali u doba kolonijalizma. Naravno ne treba zaboraviti ni sve one koji su pre i posle drugog svetskog rata baš tamo našli svoje utočište. Jedini i isključivi jezik koji se tamo govori je španski!!!! Lagaće vas svako ko kaže da se govori i engleski jer to nije uopšte tačno. Buenosairejci su divni ali ih bas zabole da pricaju na bilo kom drugom jeziku sem na spanskom. A kako ne pratim spanske serije na tv, sporazumevanje mi je bas tesko. Ma koliko da su ljubazni i susretljivi njihovo nepoznavanje ni jednog drugog jezika sem španskog, u nekom momentu počinje da iritira pa ne preostaje ništa drugo nego da upišete ubrzani tečaj španskog ukoliko ne želite da gubite vreme sporazumevajući se. Tako da, engleski ili srpski, njima je potpuno svejedno jer vas jednako neće razumeti a pouzdano znam nećete ni vi njih.

Jedna od atrakcija je neka vrsta karnevala koji se odvija svake subote u centru kada ide defile predstavnika naroda Južne Amerike. Mi smo zatekli defile Bolivijaca koji su u posebnim nošnjama uz karakterističnu muziku igrali svoj ples. Gužva, pleh mizika, trube, bubnjevi i sve moguće boje odeće koje nose grupe igrača koje defiluju. U povorci imladi i stariji i muškarci i žene i svi nasmejani i raspoloženi za slikanje.

Za gurmane a i one ostale hrana je poseban doživljaj. Za ljubitelje slatkih stvari ovo je grad koji slobodno mogu da nazovem prestonicom poslastičarstva, jer na svakom ćošku nailazite na vitrine iz kojih vas mame na desetine različitih poslastica. Ali ono što je najvažnije, nećete naići na iste kolače, tako da ako ste probali jedan i dopao vam se, nećete ga naći u sledećoj jer ćete biti u prilici da birate između ostalih 20.

Osim slatkog dela tu je posebna magija roštiljanja, pečenja, bifteka, šnicli i ostalih mesnih đakonija, tako da su po broju kg pojedenog mesa daleko ispred nas. Nisam ljubitelj bifteka recimo, ali lepši u životu nisam probao pa odgovorno tvrdim da u BA i vegetarijanci postaju mesožderi. Dodao bih samo napomenu, da bez obzira koja je hrana u pitanju začinjena je preko svake mere pa ko ima osetljiv stomak neka ima to u vidu. Ali od nekih specijaliteta izdvojio bih: rebarca na žaru, biftek, kobasice sa mocarelom, rižoto sa povrćem a od slatkih delicija tortu od šargarepe, torte Luj XV i Helena.

A sada, groblje. Poprilično morbidno mesto ali kako da se ne poseti grob Evite Peron. Ulaz 18€ ( i gle novinarska legitimacija ne važi ) ali ispade to mali grad sa grobnicama, kućama i mauzolejima tako da su u tom pogledu još kako nadmašili nas i grobnice zidane po seoskim grobljima . Istina nisam baš siguran da li su kao i kod nas uveli etažno grejanje i plazmu tv , ali ono što je najvažnije u svim tim grobnicama i mini kućama, poslagani sanduci koje možeš da dotakneš i to iz svih vrmenskih perioda. Od XVIII veka pa do današnjih dana.

Grob čuvene Evite Peron, jedva pronađosmo u nekoj poluslepoj uličici. Ništa posebno ali i dalje sa svežim cvećem koje ostavljaju zahvalni građani za sve ono što je učinila za sirotinju i svoj narod.

BA nudi toliko lepih kvartova, parkova i ulica da vam uopšte neće bito dosadno ma u kom smeru da krenete. Da li je to boemska četvrt ” La boka „ u koju nije preporučljivo da se ide posle 17h ili bilo koji drugi deo, bilo da je dan ili noć, uživaćete.

Muzeji, parkovi sa neobičnim rastinjem i drvećem koje nisam imao prilike da vidim ni u botaničkim baštama zaista dokazuju da ste na drugom kraju Planete. Recimo drvo pamuka raste kao kod nas bagrem ili hrast a često se može videti jedna pored drugog tipična mediteranska vegetacija sa palmama i listopadnim drvećem.

Japanski vrt je posebna čarolija.

Za obilazak grada preporučujem turistički autobus koji vozi kružnu turu kroz najvažnije delove BA i kupljena karta važi 24h tako da možete razgled da rasporedite u dva dela.

Palermo posebna šarolika cetvrt, parkovi, jezera i zaista prelep raskošan grad koji treba doživeti. A tu je i tango za nestrpljive, odigran u sred restorana na moju omiljenu popularnu muziku iz filma ” Miris zene” u nezaboravnoj sceni sa Al Paćinom. Ali o tangu i tome kako se igra nekom drugom prilikom.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *