INTEGRALNA PROIZVODNJA JABUKE I ZAŠTITA
Pod korom drveta žive čitave kolonije insekata koji naseljavaju fiziološki oslabljena stabla i kao takvi predstavljaju veliki problem za ostala stabla koja su zdrava, na koja veoma lako mogu da pređu.
Potkornjaci i sipci su najzastupljeniji. Mužjaci su vrlo aktivni i buše rupe pod korom u koje smeštaju svoje ženke sa kojima se kasnije pare i polažu jaja. Inače ovo su izuzetne arhitekte i u njihovim malim stanovima se regulišu temperatura i vlažnost vazduha otvaranjem i zatvaranjem rupa, jer je optimalna temperatura i vlažnost vazduha od velikog značaja za brigu o potomstvu. Zbog toga kada se podigne kora uočava se čitava mreža hodnika i opiljaka od izbušene kore i izmeta insekata.
Kako sa njima izaći na kraju?
Jedan od načina smanjenja ukupnog broja tretmana u zaštiti jabuke u integralnoj proizvodnji, jeste praćenje pragova štetnosti insekata. U tom smislu ukoliko se uoči prisustvo potkornjaka on se ne suzbija hemisjkim putem već krčenjem obolelih stabala. Evo o čemu se radi.
Po Srbiji se sadi veliki broj voćnjaka, najčešće jabuke. U uslovima guste sadnje ali i kod standarne proizvodnje mladi voćnjaci su osetljivi na neke bolesti i štetočine koji se kasnije u 3-4 godini starosti zasada ne javljaju.
Preporuka struke je da se sadnja voća obavlja u jesen kada je optimalno vreme sadnje ili u proleće. Međutim, u većini slučajeva kod sadnje na većim površinama od 10 ha sadnja se obavlja kada krene vegetacije a često i u maju.
I ako su sadnice zdrave i visokog kvaliteta, ako je nepovoljno vreme posebno u pogledu padavina koren ne uspostavlja vezu sa zemljištem i „boluje“ izvesno vreme. Tako nastaje faza koja je povoljna za tzv. bolesti ili štetočine slabosti kao što su podkornjaci ili Zeuzera pyrina. U tom smislu, posebno su osetljiva stabla jabuke, kruške ili šljive u gustoj sadnji.
U toku orezivanja jabuke tokom jeseni i zime na jabukama druge godine sadnje i sortama: zlatni delišes, reiders i krispi pink, sa jednog manjeg broja stabala lišće nije opalo. Pregledom ovih stabala utvrđeno je, da su stabla obolela na mestu kalemljenja.
Prizemni deo stabala sa korenom je potamneo i došlo je do prstenovanja kod određenih stabala pa su se biljke lagano sušile.
U pregledu uzoraka jabuke, početkom marta na kori stabla , gde je sušenje bilo prethodne godine, konstatovana je bolest „plamenjača korena“ a na stablu su nađeni brojni izlazni otvori, što je ukazivalo na prisustvo insekata. U otvorima koje su insekti napravili na kori, nađena su uginula imaga potkornjaka.
Podizanjem kore, i čišćenjem izmeta jasno su se uočili: majčinski kanal, kanali larvi i manji broj imaga. Sve ovo, uočeno je u zoni kore drveta ali larve su nađene i u stablu jabuke što se obično ne dešava.
Do ishrane larava u stablu jabuke je došlo jer su stabla tanka i mekana, što je omogućilo larvama da se hrane.
Larve potkornjaka se hrane, prave hodnike u drvenastom delu mlađih stabala i prezimljuju u njima. U maju i junu izleću odrasli insekti koji se pare. Nakon toga, se ženke ubušuju, prave matični kanal gde polažu od 30 do 120 jaja.
Druga generacija podkornjaka se javlja u avgustu i septembru kada imaga prave izlazne otvore na kori. Imaga ženke druge generacije polaže jaja u majčinski kanal .
Kod sistema Integralne zaštite smanjuje se primena insekticida širokog spektra u drugom delu vegetacije. To odrasle jedinke malog podkornjaka koriste, i dolazi do parenja i polaganja jaja. Da bi se smanjila brojnost malog podkornjaka kod mladih jabučnjaka kod kojih je manji rod jabuke, mora se koristiti u avgustu neki od insekticida na bazi fosmeta ili hlorpirifosa. Zbog dužine leta imaga i polaganja jaja treba uraditi dva prskanja u razmaku od 10-14 dana.
Podkornjak može biti štetan samo kod mladih stabala jabuke. Ako se u prvoj godini nađe izvestan broj obolelih stabala ona se povade i spale i ovo je jedini način suzbijanja jer se smatra da pragovi štetnosti u okviru integralne proizvodnje jabuke, nisu utvrđeni za podkornjake jer naseljavaju oslabljena stabla jabuke koja se vade i spaljuju.
