NEGA SOBNOG CVEĆA

Prve zapise o odgajanju saksijkih biljaka u kuci nalazimo pre gotovo pet hiljada godina kod Kineza koji su u svojim palatama uzgajali biljke u posebnim ukrasnim posudama. Viseći vrtovi Vavilona sastojali su se samo od biljaka odgajanih u saksijama na terasama. Ima podataka koji ukazuju na promenljive trendove, modu i običaje, ali ipak umetnost držanja sobnog cveća nije izgubila na svojoj atraktivnosti i na našu sreću u sve većem broju se pojavljuju po našim kancelarijama, holovima većih institucija, šoping centara, uspevajući ipak da se utkaju u uobičajen deo našeg života.

Važno je napomenuti da ne držite biljke u stanu ako ne mislite da im posvetite vremena, ljubavi i pažnju. Osim vremena i ljubavi moramo imati i neko pred znanje ili bar osnovno znanje o biljkama.

Što se sađenja tiče, osnovno je pravilo da se na dno saksije za cveće, stavi prvo sloj šljunka ili sitnog kamenja, prekrije slojem zemlje, a zatim biljku stavimo na sredinu i oko nje naspemo zemlju do visine 2 cm ispod ruba saksije. Zemlju pritisnemo da se biljka učvrsti i ako je potrebno dodamo još malo zemlje. Najbolje je politi je, pa kad se zemlja slegne dodati još zemlje ukoliko je potrebno.

Saksijske biljke morate presađivati svake ili svake druge godine, a bez odlaganja kada korenčići počnu da izbijaju spolja. Cveće koje želite da presadite, istresite iz stare saksije tako, što ćete jednom rukom pridržavati površinu zemlje, izvrnete saksiju i drugom rukom udarite po dnu saksije. Zatim cveće zajedno sa zemljom presadite u veću saksiju na čije ste dno stavili šljunak ili sitno kamenje koje služi kao drenažni sloj. Cveće sa zemljom stavite na sredinu a preostalu prazninu ispunite zemljom.

Zdrava zemlja je srce svake biljke. Ona u saksiji, pre svega, treba da obezbedi oslonac biljci i dozvoli vodi, mineralima i vazduhu da kruze oko njenog korena. Kućno bilje često je primorano da raste u manje kvalitetnoj zemlji, koja je uglavnom sterilna i oskudeva u mineralima i mikroorganizmima. Biljkama u saksijama zato je neophodno prihranjivanje. Ne treba zaboraviti da korenu  treba prostor i zato biljke sadite u dovoljno velike saksije.                                                                                                                                                                    Biljke možete čuvati na prozoru. Svaki prozor pruža različitu količinu svetlosti. Severni prozori izloženi su nežnoj i velikoj količini svetlosti, idealni za svo cveće, pa i kaktuse. Južni i istočni prozor pruža najveću količinu svetlosti, pa je potrebno zaseniti ih zavesom. Postavljanje reflektora ili lampe iza biljke može biti jedan od načina snabdevanja biljke sa dovoljno svetlosti, tamo gde je prirodno nema.

Potreba za vodom kod biljaka obimna je i zavisi od doba godine, vrste biljke, veličine saksije, količine svetlosti koju biljka dobija i drugih faktora. Ako ste početnik i ne možete da ocenite da li je potrebno biljku da zalijete ili ne, neka vam prilikom proveravanja potrebe za vodom prst služi kao pokazatelj. Ako vam se učini da je suviše vlažno ne polivajte, ukoliko je zemlja suva i tvrda potrebna je voda. Zalivanje biljke je individualo od vrste do vrste. Neke biljke imaju više potrebe za vodom, neke manje. Vremenom ćete steći rutinu i znaćete kad i koliko svakoj biljci treba vode.

Nemojte koristiti hladnu vodu, već odstojalu na sobnoj temperaturi. Pravilo je da se u glinenim posudama zemlja brze suši, za razliku od one u plastičnim. Biljkama u razvoju ili čuvanim u toplijoj prostoriji treba više vode. Biljke će izgledati bledunjavo i bolešljivo ako se zalivaju vodom direktno iz slavine. Ostavite vodu da odstoji pre zalivanja bar 24 sata ili u nju dodajte malo sirćeta.


Moramo znati da se pravi razlika  između letnjeg i zimskog zalivanja cveća. Leti je potrebno više vode nego zimi prvenstveno zbog toga što većina vode ispari jer je temperatura veća, a pored korenskog zalivanja potrebno je leti i više orošavanja (prskanje lišća vodom). Biljke mogu da apsorbuju vodu i preko lišća i preko korena ali tu se javljaju i prvi problemi. U letnjim danima kad je sunce jako ne treba orošavati lišće jer to je greška koju mnogi čine, kapljice koje padnu na list ponašaju se kao sočivo i na mestu lista gde padnu dešava se da sprže list i tu se pojavi mrlja tj ožegotina.


Zato se orošavanje vrši kad sunce zalazi da ne bi biljka bila šokirana. Voda kojom orošavamo biljku mora biti sobne temperature . Kad vrsite orošavanje uz vodu možete da dodate i neko sredstvo za prehranu preko lista. Preporucujemo preparate koji su napravljeni od prirodnih sastojaka, pa u apoteci potražite sami i obratite pažnju na uputstvo za doziranje.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *