Od davnina se smatra da je ruža najplemenitije i najlepše cveće. Istorija gajenja ruža potiče unazad 5 hiljada godina. Mnoge civilizacije, narodi i kraljevstva, imali su poseban odnos prema ovom cvetu.
Ružu možete posaditi u jesen i u proleće. Međutim, iskustvo je pokazalo da je jesenja sadnja ruže bolja i uspešnija. Veći je procenat uspešno primljenih-ukorenjenih biljaka ukoliko se taj posao obavi u jesen. Jesenja sadnja ima prednosti nad prolećnom ( jedino što je u jesen teže saditi jer je boravak u bašti manje prijatan ).
Biljku sadite isključivo kad je zemlja suva i dobro oceđena. Postoje vrste ruža koje do kasno cvetaju i imaju kasnu vegataciju, zato sadnicu koju želimo saditi treba dobro pripremiti.
Kad se biljka posadi u jesen, obično zima nastupi tek kroz mesec ili dva, pa korenu ostaje dovoljno vremena da počne da se ožiljava. Ruže možete saditi do kasno u jesen, tačnije sve dok zemlja ne smrzne. Zemlja se zbog mraza dosta brzo slegne oko korena i obično te ruže procvetaju desetak dana pre ruža zasađenih u proleće. Kada se biljka sa prolećem počne buditi, ona je već dobro ukorenjena, vegetacija joj ne kasni, a i manja je šansa da će ruža posađena u jesen odbaciti novo stanište. Ako imate stari zasad ruža koji želite da obnovite, nikako nemojte saditi nove sadnice na ista mesta. Novu ružu pomerite bar pola metra od mesta na kome je bila prethodna.
Za ružu je važno da ima dosta humusa, kako bi mogla adekvatno da se reguliše drenaža. Lepljiva, teška zemlja i ilovača ne pogoduje ružama. Zato, kad obrađujete i pripremate zemljište za vaš povrtnjak na isti način to uradite i u ružičnjaku i neće biti problema.
Najbolje bi bilo da sa proleća nađubrite zemlju, prekopate je i tako pripremljenu ostavite do jeseni kada bi usledila sadnja. Dodavanje stajskog đubriva, kalcijuma, kojeg ima dosta u živinskom stajnjaku, uticaće na vašu biljku u velikoj meri.
Kada planirate vaš ružičnjak gledajte, ukoliko imate mogućnosti, da to bude neko polusenovito mesto, negde gde će biljka moći da ima približno jednak broj sunčanih i senovitih sati. Ruža dobro trpi sunce ukoliko su odrađene adekvatno mere zaštite pa je biljka zdrava i otporna.
Kada napravite raspored gde biste želeli da je sadite iskopajte rupu veličine 30x30x30 cm. Valjalo bi da pre sadnje biljaka stoji nekoliko sati u kanti sa vodom. Kako bi koren povukao dovoljno vode, koju bi biljka kasnije koristila pri ukorenjavanju, kada su potrebe za vodom mnogo veće.
Ako je sadite u jesen potrebno je biljku -uzimiti- tj. zagrnuti zemljom, lišćem ili slamom kako bi je zaštitili od mrazeva, jer je tako zasađena biljka najosetljivija. Ako je u pitanju prolećna sadnja takođe bi bilo dobro da je zaštitite zagrtanjem, jer su i kasni prolećni mrazevi jako česti. Zemlja se uklanja na proleće, tek kad biljka potera oko pedalj dugačke mladice. Ali je potrebno opet na zimu izvršiti zagrtanje. Visoke sorte ruža treba uzimiti tako što ćete ih umotati najlonom ili slamom.
Na korenu se odstranjuju sve obolele žile, oštećene se prekraćuju do zdravog dela, a zdrave skraćuju na 15 do 20 cm. U koliko se ruža sadi u jesen sa nadzemnog dela se uklanjaju samo slabe i oštećene grančice dok se glavno orezivanje vrši u proleće.
Ruže se razmnožavaju na više načina: semenom, reznicama, povaljivanjem ili okuliranjem. Razmnožavanje semenom je postupak koji se primenjuje pri selekciji.
U vrtnim uslovima, ipak je najčešće razmnožavanje reznicama. Okuliranje je zapravo kalemljenje pod koru, i ovo je jedan od najbržih i najsigurnijih načina razmnožavanja.
Povaljivanje je jedan od vrlo uspešnih i lakih načina. Potrebno je samo da biljka ima lepe grane, dugačke i niske, kako bi se mogla položiti na zemlju.
Kada biljka ima najlepšu vegetaciju a to je negde avgust mesec, grane koje su najbliže zemlji, povalite-položite na zemlju, i negde na sredini tako položene grane, napravite rez oštrim nožem ili skalpelom, zatim obilno nabacite zemlju na to mesto. Napravite kanalić okolo kako biste lakše zalivali i obilno zalivajte stalno do jeseni. Na proleće, bi trebalo da je ruža pustila koren tu gde je bila zasečena i zatrpana. Možete proveriti, ako se ožilila, presečete makazama i imate novu sadnicu ruže. Ako nije ostavite je dok ne pusti žile.
Što se orezivanja tiče, nemojte biljku u septembru mesecu poseći skroz do zemlje i očekivati na proleće savršenu vegetaciju. Tačno je da orezivanje počinje sa jeseni, ali, neke vrste ruža cvetaju do kasno i nemojte žuriti da ih isečete.
Sa početkom jeseni skratite grane za jednu trećinu dužine. Tako su potkraćene taman dovoljno da mogu prezimiti, da ih sneg i vetar preko zime ne izlome, jer obično ako se izlome lako smrznu i propadnu.
Kada dođe proleće, onda nastupa pravo orezivanje. U prvoj polovini marta meseca prvo orežite, ukoliko imate, smrznutih grana a zatim one zdrave grane koje smo jesenas skratili za trećinu, ponovo skratite za još jednu trećinu. Formirajte im lep oblik i onda pustite prirodu da odradi svoj deo posla.
