Kao bivša republika SSSR –a a i kao pravoslvana zemlja, Gruzija ima na stotine hramova širom zemlje. Što manastira što crkvi. Sam Tbilisi ima na desetine a cela zemlja da ne govorim.
Svaki je posvećen nekom svetitelju ili vladaru koji ga je podizao. Mahom su svi očuvani i restaurirani ali je jedini problem što je većina freski u svim manastirima uništena za vreme vladavine komunista koji su imali zadatak da sve freske prekreče a hramove preobraze u neke druge namene. Time je naneta neporcenjiva šteta i uništena sva lepota.
I ako su pravoslavci, primetio sam da se sveće i za žive i za duše pokojnika pale na istom mestu tj u onim postoljima koji imaju samo deo pri vrhu dok donji deo ( kao kod nas ) ne postoji. Ali i za to postoji rešenje. U svakom hramu ima mesto najčešće obeleženo krstom ili Hristovim raspećem gde se pale sveće za duše umrlih. Ali kako su mi rekli, nije greška ukoliko se i ne ispoštuje to pravilo.
Ja sam naravno pogrešio i za žive stavio u odeljak za mrtve, te kasnije odlučih da svećicu ipak prenesem na odgovarajuće mesto. Za svaki slučaj!
Još jedna stvar koja mi je posebmo bila zanimljiva a to važi za sve pravoslavne zemlje. Nisu svi sveci isti kod svih i mnogi imaju svece koji se drugačiji od onih koje mi slavimo. Naravno sv. Arhangel koga slavim, sv. Nikola, sv. Jovan i još nekoliko su opštepriznati i poznati ali primetio sam da ima i drugih koji se kod nas ne spominju kao što je recimo sv. Nina gde je manastir posvećen ovoj svetiteljki.
Od prirodnih lepota Kavkazke planine su poseban doživljaj i preporučujem da na taj izlet odete sa lokalnim vodičima koji će vam na šarmantan i duhovit način pomoći da ih doživite baš kako treba i ako je na visini od preko 2000m baš smrzavanje. Vozićete se putem koji je preopterećen kamionima jer je to put koji ide uz samu granicu sa Rusijom. Videćete tunel koji se kopa kako bi se skratio put ali taj projekat rade Kinezi jer ako bi se Gruzijci prihvatili tog posla ne bi ga ( kako sami kažu ) završili do kraja ovog veka. Tipično za zemlje u tranziciji.
Auto puteva ima malo i to je tek u šta bi trebalo da se ulaže.
Na put u sam se odlučio početkom novembra i plašio sam se hladnog vremena ali ispalo je da Gruzija ( bar okolina Tbilisija ) ima neku vrstu mediteranske klime koja je blaga gde temperature retko budu ispod 0 ali su leta sa vrućinama i preko 40° C
Kažu da ima čak 5 klimatskih zona, od pustinjskih delova preko žarkih i umerenih podneblja. Navodno u nekim delovima gaje i banane. Hrana im je preukusna i raznovrsna, alkohola ima u izobilju i čitava zemlja je u kontrastima što joj svakako daje poseban šarm.
Za put možete sve sami da organizuejete i ne treba vam agencija. Ako hoćete da budete baš opušteni onda je agencija izbor.
