Kesten postaje sve važnija kultura u poljoprivredi Srbije.
I ako još uvek ima malo plantaža, poslednjih nekoliko godina, raste interesovanje za proizvodnju kestena u Srbiji, jer poljoprivrednici prepoznaju kesten kao profitabilan izvor prihoda. Raznolikost klimatskih uslova u Srbiji pogoduje gajenju kestena u određenim regionima.
I ako kesten nije autohtono voće ima nekoliko sorti koje su se pokazale prilagodljivim za podneblje Srbije, maruna, ludovica, i carpatica, koje su poznate po dobrom prinosu i kvalitetu ploda.
Osnovna ulaganja u proizvodnji kestena uključuju kvalitetno zemljište, pravilno đubrenje, sistem za navodnjavanje i primenu savremenih tehnika obrade zemljišta.
I ako zavise od mnogih faktora, prinosi se mogu kretati od nekoliko stotina kilograma do nekoliko tona po hektaru. Očekivane zarade variraju u skladu sa tržišnim cenama, ali mnogi poljoprivrednici vide kesten kao dugoročni investicioni projekat posebno što kilogram kestena već nekoliko godina ima cenu koja ide od 500 do 700 dinara.
Kao i svaka biljna kultura i kesten je podložan napadu prouzrokovača bolesti I štetočina
Među najvažnijim bolestima su kraste kestena, bakterioze i pepelnica.
Zaštita podrazumeva redovno prskanje fungicidima tokom vegetacije, uklanjanje obolelih delova i održavanje optimalnih uslova za rast kako bi se smanjila osetljivost na bolesti. Pravilno vođenje zasada i praćenje stanja stabala ključni su koraci u očuvanju zdravlja kestena.
Posebna opasnost vreba usled napada različitih štetočina
- Lisni mineri (Cameraria ohridella): Larve ovog moljca hrane se tkivom lišća, stvarajući karakteristične mine ili hodnike. To može dovesti do defolijacije i smanjenja fotosinteze što direktno može da utiče na prinos.
- Kestenovaova muva (Dryocosmus kuriphilus): Ova vrsta ose polaže jaja ispod kore kestenovih grana. Larve se hrane tkivom, stvarajući izbočine ili gale. To može uzrokovati slabljenje i deformaciju grana.
- Kestenova stenica (Acanthosoma haemorrhoidale): Stenice se hrane sokom iz mladih plodova i izbojaka, što može dovesti do deformacija i gubitka plodova.
- Kestenova sovica (Cidula reliqua): Larve ove sovice hrane se lišćem kestena, što može dovesti do defolijacije i smanjenja vitalnosti biljaka.
Zaštita od ovih štetočina uključuje redovno praćenje brojnosti insekata i primenu insekticida u odgovarajuće vreme tokom vegetacije.
ZANIMLJIVOST
Kesten, bogat vlaknima, vitaminima (naročito C i B-skupinom) i mineralima poput gvožđa, magnezijuma i fosfora, predstavlja izuzetno hranljivu namirnicu. Osim toga, sadrži i antioksidanse koji podržavaju zdravlje srca i jačaju imunološki sistem. Kroz umerenu konzumaciju, kesten može doprineti balansiranom i nutritivno bogatom ishranom.
Integrisani pristup, koji uključuje biološku kontrolu i očuvanje prirodnih neprijatelja štetočina, takođe može biti efikasan u upravljanju ovim problemima.
Proizvodnja kestena u Srbiji predstavlja obećavajuću oblast poljoprivrede sa potencijalom za ekonomske dobitke.
