Verovatno niste znali da se neke biljne vrste uspešnije razvijaju i rastu u prisustvu drugih biljaka koje ih štite od bolesti i štetočina, ali svakako treba imati u vidu i činjenicu da pojedine biljne vrste ometaju rast i razviće drugih.
Dakle i kod njih važe određene ljubavne zakonitosti.
Biljni i životinjski svet su priča za sebe. Mnogi naučnici su čak istraživali da li biljke međusobno komuniciraju i utvrdili su da imaju sposobnost regovanja na određene draži. Merenjem posebnim instrumentima , utvrđeno je da biljke izuzetno uznemireno reaguju na rezidbu i dožive pravi stres a prosto rečeno polude kada se vrši seča drveća u šumama.
Pokazale su i određenu vezanost za čoveka, posebnoa ako ih on neguje sa puno ljubavi i pažnje. Otuda i priča da će cveće bolje napredovati ako sa njim razgovarate. Ali isto tako postoje i biljne vrste koje se jednostavno ne podnose.
Mnogi naučnici smatraju da pravilno odabrana kombinacija mešovitog gajenja biljaka smanjuje upotrebu hemijskih sredstava pri čemu se dobijaju zdraviji proizvodi.
Neke biljke svojim mirisom rasteruju štetočine i time štite ne samo sebe već i svoje komšije, pa će tako poneka stabljika paradajza posađena u bašti sa kupusom rasterati štetočine koje napadaju kupus.
Dobre komšije paprici su spanać, salata i rotkvice, a loš boranija, dok se paradajz uspešno razvija u društvu kupusa, celera i paštrnjaka, a nešto slabije u prisustvu graška i krompira.
Naše nacionalno povrće krompir se loše slaže sa celerom i suncokretom, ali dobro uspeva u društvu kupusa i spanaća, dok su grašku dobar komšiluk krastavac i salata, a loš, boranija.
Boranija se uspešno razvija i raste u blizini kupusa i cvekle, a loše u prisustvu graška i pasulja, dok su dobro društvo salati keleraba i rotkvice. Dobri su za kratstavac crni luk i boranija, a loši rotkvica, dok celeru prija prisustvo salate, spanaća, praziluka i boranije. Šargarepi su dobro društvo sve gajene biljne vrste, a na mnoge od njih i ona povoljno utiče tako što ih štiti od štetočina.
Neke ukrasne, lekovite i začinske biljke se seju sa povrćem i voćem da ih zaštite jer stvaraju materije koje su smrt za mnoge mikroorganizme a i odbijaju štetočine i izazivače bolesti.
Na primer neke ukrasne, lekovite i začinske biljke se seju sa povrćem i voćem da ih zaštite jer stvaraju neke materije koje su smrt za mnoge mikroorganizme, odbijaju štetočine i izazivače bolesti, a i svojim mirisom maskiraju miris gajenih biljaka koje privlače insekte.
Takve biljke su: neven, kadifica, dragoljub, bosiljak, čubar, ren, mirođija, majčina dušica, žalfija, nana, lavanda, bela slačica, maslačak, đurđevak, kamilica, majoran, mlečika, carevac, beli i crni luk, celer.
Neven i kadifica materijama koje luči njihov koren, odbijaju nematode. Zato bi ih trebalo saditi pored redova šargarepe i između ruža. Bela slačica , takođe, suzbija nematode, dok celer odbija leptira kupusara. Dragoljub tera biljne vaši, belu mušicu i leptira kupusara i zbog toga bi trebalo da se seje ispod voćaka napadnutih biljnim vašima i pored kupusnjača. Ako se ren posadi ispod trešnje sprečiće pojavu gljivične bolesti monilie, a oko krompira odbiće krompirovu zlaticu i uticaće da krtole budu zdrave i ukusne.
Lavanda i majoran sprečavaju pojavu lisnih vašiju i mrava, dok kamilica “leči” zemljište oko metar u prečniku . Nana odbija štetočine kupusa i lisne vaši, bosiljak mirisom odbija lisne vaši, komarce i grinje, dok metvica, posađena između plavog patlidžana, štiti ovu biljku od krompirove zlatice.
Mirođija odbija leptira kupusara a žalfija, majčina dušica i čubar pored njega i puževe golaće. Maslačak odbija gliste i nematode dok crni luk posađen u redove sa šargarepom štiti od mrkvine muve i nematoda. Beli luk posađen između redova jagode utiče da plodovi ne obole od sive plesni, a posađen između redova šargarepe sprečava pojavu nematoda. Mlečika, carevac i ricinus mirisom korena rasteruju krtice, voluharice i poljske miševe.
Kad god je moguće, u bašti bi trebalo da se gaje stare, domaće sorte voća, povrća i vinove loze koje daju kvalitetne plodove, kao i selekcionisane biotipove poludivljeg i divljeg voća i povrća jer je otpornije i bogato biološki aktivnim materijama.
Sve navedeno, odavno se koristi u organskoj proizvodnji, dok se za sve vas koji se bavite amaterski poljoprivredom, ovi saveti svakako mogu primeniti u praksi i na taj način možete upotrebu pesticida gotovo isključiti iz upotrebe.
