GRUZIJA ZEMLJA GOSTOLJUBIVOG NARODA

I ako se po osnovnoj vokaciji bavim agrarnim temama, priznajem da sam se obrukao, jer kome god da sam rekao da se spremam za put u Gruziju, svi su mi rekli „ Ah da , zemlja u kojoj se proizvodi najbolje vino. ” I zaista, Gruzini ( kako sebe nazivaju na ruskom jeziku ) su veliki proizvođači vina ali ja i nisam baš nešto ostao oduševljen jer sam probao i bolja i to kod nas u Srbiji, ali ako zanemarimo moje subjektivno mišljenje Gruzija je zemlja koju bi svakako trebalo posetiti. Ali krenuću redom.

Lufthansa bruka za servis tokom leta

U momentu pisanja ovih redova do Tbilisija nema direktnih letova pa je jdina veza iz Beograda Lufthansa ( koja da je dobru konekciju preko Minhena ) i Turkish airlines ( koji daje konekciju u Istanbulu ali sa dugim čekanjem od oko 9 sati ) oba opcije daju sletanje rano ujutro s  tim da se od Minhena leti 3.5 sata a od Istanbula nešto manje.

 Neprijatno iznenađenje je  Lufthansa koja je nekada meni bila omiljena, ali su me razočarali jer osim vode i čokoladice ( koje možete da uzmete koliko hoćete ) sve ostalo morate da platite čak i tokom leta koji spada u grupu dužih jer 3,5 sata nije baš malo da sedite u avionu a da mrtvi gladni ne dobijete čak ni sendvič i ako u karti lepo piše da imate „ meal and beverage ” što u prevodu znači hrana i piće.

U Tbilisi smo sleteli rano ujutro. Razlika u vremenu je + 3 sata i imali smo sreće da po završetku pasoških formlanosti odmah uđemo u sobe malo odspavamo i krenemo u razgledanje ovog zaista neobičnog grada.

Tranzicija i kanditatura za EU

Tbilisi je glavni grad i ima oko 2 miliona stanovnika i izuzetno je brdovit što znači da za šetnju morate da imate dobru kondiciju jer ćete se stalno penjati i spuštati. Atrakcija je žičara koja vodi do vrha i starog dela grada gde je dominantna spomenik „ majke Gruzije ” a to znači da je žena u Gruziji glavna, stub kuće i da se pita za sve. Majka drži porodicu na okupu čak i danas u savremenom dobu. Inače cela zemlja je u tranziciji i polako ali sigurno dolazi do raslojavanja stanovništva na bogati i siromašniji sloj. Za nas je jeftina dok je za Gruzijce izuzetno skupa jer je prosečna plata oko 300 €. Tokom mog boravka u Gruziji postali su kandidat za EU što ih je obradovalo ali ne znam koliko će se usrećiti.

Hrana u Gruziji

Poređenja radi, lep ručak sa sve čašom vina i dezertom i kafom na kraju staje u proseku od 19 do 22 € pa je shodno tome i sve ostalo u srazmernom cenovnom opsegu.

Sam grad ima velike gužve u saobraćaju koje počinju od ranog jutra i traju sve do kasno u noć. Imaju metro u kome je takođe gužva i uostalom u celom gradu vri kao u košnici.

Arhitektura je posebna i čini je mešavina gotovo svih mogućih stilova sa primesama istočnjačkih detalja do evropskih i naravno savremene moderne arhitekture.

Inače , primetio sam da ima puno automobila sa volanima na desnoj strani i vrlo retko ima vozila italijanskih i francuskih brendova. Isto važi i za Ruske, sem prastarih Lada koje se još uvek mogu sresti.

Žitellji cele Gruzije su izuzetno ljubazni i gostoljubivi. Nasmejani, srdačni. I ako ne vole baš Rusiju i Ruse ( zakljulčite zbog čega ) u gradu ima puno Rusa koji su napustili svoju domovinu i kapital preneli upravo u Gruziju. I kako mnogi Gruzijci kažu „ pare rešavaju sve “pa se samim tim i zaboravi sve ono loše. Zbog toga se ruski priča svuda a većina govori i engleski tako da se lako možete sporazumeti.

Inače osim vina koje kao što napisah na početku, po mom ukusu i nije nešto posebno, hrana je skroz druga priča. Restorani nude obilje najraznovrsnije hrane koja je izuzetno ukusna.

U Tbilisiju ima puno zanimljivih spomenika, muzeja ali i  pravoslavnih hramova pri čemu svaki ima svoju priču. Pravoslavci su i Hrišćanstvo su primili još 300 i neke godine Nove ere.

Na žalost gotovo svi hramovi širom zemlje su uništeni tokom vladavine komunista, tako da je izuzetno malo manastira i crkvi ostalo sa sačuvanim freskama , jer su bile prekrečene i uništene.

Inače za naš standard Gruzija je jeftina zemlja tako da osim hrane i pića  jeftino možete da prođete i sa organizacijom raznih izleta koje na svakom koraku nude lokalne agencije po cenama koje su i do 50 % jeftinije od istih izleta koje nude naše agencije kao fakultativne. Recimo agencija preko koje smo doputovali nudila je sve izlete po ceni od 90 € dok smo mi takav isti izlet u svojoj režiji preko lokalne agencije platili 35 €. Od izleta se nudi poseta gradu Gori gde je rođen Staljin, plantaža vinove loze i penjanje na venac Kavkaskih planina sa posetama koje uključuju i obilazak manastira. Za 6 punih dana koliko obično traju aranžmani ( jer 2 dana odlaze na put ) malo je bi se obišlo sve i ako zaređate da svaki dan ustajete u zoru da biste se vozali po Gruziji već trećeg dana ćete pasti od umora a Tbilisi nećete ni videti. Zbog toga je predlog da birate ono što vam se učini zanimljivim.

Vinarija ko vinarija, Staljinov muzej vam se smuči kada čujete kakav je tiranin bio pa jedino što bih vam preporučio je da odete do Kavkaskih planina jer je poseban doživljaj, ostalo kako rešite.

Ima i opcija da se poseti i Jerevan koji je na oko 250km ali za jedan dan je naporno ali imate opciju da uplatite takav izlet sa vozačem koji vam pokaže sve šta treba u susednoj Jermeniji. Cena kod lokalaca oko 80 €.

Kada sam već spomenuo Staljina ne mogu a da ne iskomentariđem podatak da je za vreme svoje vladavine ubio čak više ljudi od samog Hitlera i da je jednom prilikom rekao: „ Čovek nema večni život tako da ću i ja da umrem. Ne znam kako će suditi narod i istorija. Grešio sam ali je bilo i uspeha. Sasvim izvesno, sve greške će da pripišu meni pa će na moj grob da istresu gomilu đubreta, ali dunuće vetar istorije koji će da raznese sve. “

U Tbilisiju vam ne može biti dosadno i samo gradsko jezgro komotno možete da obiđete pešice bez upotrebe lokalnog prevoza a da zalutate je gotovo nemoguće. Čak i da se to dogodi ne paničite jer  uvek možete da sednete u taxi koji uopšte nje skup i koji će vas dovesti do mesta gde ste odseli.

I još nešto za kraj. Grad je pun pasa lutalica i mačaka. Ima ih svuda. Mačke se umiljavaju u hotelu gde smo odseli tokom doručka i čekaju da im bacite komad salame ili viršle dok psi rado priđu da ih pomazite ili se spokojno sunčaju na svakom koraku. Svi su čipovani ali ih zaista ima mnogo.

Ali, opustite se i uživajte u čarima koje ovaj poseban grad pruža.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *