Mnoge države ne samo EU već i šire, suočavaju se sa opštim trendom povećanja broja stanovništva na Planeti a istovremeno se suočavaju i sa globalnim smanjenjem obradivih površina koje nestaju pre svega usled sve više prisutnih klimatskih promena.
Moderna, konkurentna i održiva poljoprivreda u Austriji postaje prioritet. Slušanjem prirode i zemljišta, naizgled se vraćamo jedan korak unazad ali preduzimanjem konkretnih mera za očuvanje priordnih resursa i okoline, stvaraju se povoljni uslovi za održivu poljoprivrednu proizvodnju.
Osnovni preduslov za očuvanje životne sredine i poštovanje ekoloških principa, podrazumeva pravilnu upotrebu sredstava za zaštitu bilja. Jednim delom se ide i na njihovo smanjivanje i pored toga što se danas tretiraju gotovo svi zasadi u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu.
Svesni klimatskih promena koji sada na veoma komplekasan način utiču da se smanji upotreba sredstava za zaštitu bilja ali i da se koriste obazrivo. Ovo se postavlja kao prioritet da bi se pre svega sačuvali prirodni neprijatelji i održala ravnoteža u prirodi. Menja se koncept primene zaštite bilja i ide se na primenu novih tehnologiuja koje utiču na bilošku razgradnju ostataka pesticida naročito u uslovima ispiranja prskalica i drugih mašina koji koriste pesticide, gde se voda posmatra kao najvažniji resurs jer se na Planeti nalazi svega 3% izvora slatke vode koja je pogodna za piće i ostalu upotrebu.
Voda je najvažniji životni resurs, a očuvanje vode je veoma važan element održive poljoprivrede. Stručnjaci su razvili su inovativni sistem za poljoprivrednike, koji je projektovan tako da spreči zagađenje površinskih voda do koga recimo može doći primenom sredstava za zaštitu bilja. Svi pesticidi koji ostanu u vodi nakon čišćenja mašina na imanju razlažu se na isti način kao što bi se razložili prirodnim putem ali se primenom ove metode razlažu efikasnije.
Phytobac sistem, koji su razvili Bayerovi stručnjaci, onemogućava zagađivačima koji nastaju prilikom punjenja ili pranja uređaja za zaštitu bilja da dospeju do kanalizacionih sistema ili drugih okolnih izvora vode na imanju. Prljava voda odlazi u cisternu za blato gde se gruba prljavština taloži kao sediment. Čista tečnost koja preostane odlaže se u drugu cisternu i u dozama se ubacuje u kontejner sa supstratom napunjen zemljom i slamom. Slama predstavlja dodatan izvor ugljenika koji potpomaže mikrobiološku razgradnju. Uređajima za merenje i kontrolu reguliše se nivo vlage u zemljištu i tako se stvaraju idealni životni uslovi za mikroorganizme kao što su bakterije i gljive. Enzimi koje luče ovi mali pomagači razlažu ostatke fungicida, herbicida i insekticida, dok voda isprava pa dobijamo bezbedan sistem koji štiti životnu sredinu.
