Povrće nije omiljena poslastica samo glodara već i mnogih fitopatogenih gljiva koje ih rado naseljavaju i uzrokuju nastanak mnogih bolesti koje ako se na vreme ne otkriju i adekvatno ne tretraju mogu u značajnoj meri smanjiti kvalitet plodova i narušiti ekonomsku isplativost gajenja.
U tekstu dajemo samo kraći osvrt i opis nekih bolesti koje se lako mogu suzbiti prirodnom preparatima na manjim parcelama i bašticama koje neko ima pored kuće. Profesionalna proizvodnja na većim površinama, zahteva drugačiju zaštitu.
Cvekla ukusna i za napasnike
Kada se cvekla poseje, može se pojaviti palež klica. Iz posejanog semena klice slabo niču ili, kada niknu, stabljičice pocrne i omekšaju, klonu i osuše se. Uzrok tome je više gljivica koje se nalaze u zemljištu, a najčešće je Phoma betae koja se prenosi i semenom. Zato, bi seme pre setve trebalo zaprašiti, i pobrinuti se da setva ne bude gusta i duboka, a zemljište pripremiti što bolje, da biljke brze niknu.
Krastavost korena uzrokuje gljiva Streptomices scabies, koja ume da napravi štetu i na krompiru. Veći ili manji deo zadebljalog korena bude krastav, udubljen i raspucan. Do oboljenja dolazi naročito u vreme hladnih i vlažnih prolećnih ili letnjih meseci. Bolest nije pogubna za prinos, ali se takva cvekla teže prodaje. Pegavost lista prouzrokuje gljiva Cercospora beticola, poznata po štetama koje pričinjava šećernoj repi. U slučaju jake zaraze, koren cvekle se slabo razvija, a usled obnavljanja, osušenih lišća veličina i kvalitet korena je loš.
Šargarepu obožavaju muve
Šargarepin miner (Napomyza caratae): Muva polaže jaja u mala ububljenja na donjoj strani listova. Najčešće samo prva generacija, koja se pojavljuje početkom maja prouzrokuje štetu. Larve se kroz lisnu dršku ubuše i u koren. Radi preventive za šargarepu su potrebna provetrena mesta, a ne gajite je posle celera. Sejte je pored redova crnog i belog luka, žalfije, ili praziluka koji odbijaju minera. Izostavite đubrenje stajnjakom jer on privlači muve. Biljke bi trebalo prskati uvarkom od crnog ili belog luka, svake dve do tri nedelje, počev od polovine maja do kraja jula. Oštećene biljke uklonite sa leje, a sledeće godine, na tom mestu zasadite crni ili beli luk.
Šargarepina muva (Psila rosae) polaže jaja na korenov vrat ali i u zemljišne pukotine u blizini biljaka. Larve oštećuju korenove, pre svega u donjem delu. Šargarepu sejte što je moguće ranije. Napadnute šargarepe ne smeju dospeti na gomilu za kompostiranje. Ostale mere su kao kod šargarepinog minera.
Peršun
Peršun se ne sadi na isto mesto bar četiri godine. Za klijanje mu treba dobra vlaga.
Pegavost lišća izazivaju gljive Septoria petroselini i Carcospora sp.Oboljenje se javlja u kasno leto i u jesen, posle toplih pljuskova, kada se peršun teško suši. Peršun ne treba sejati pregusto, a redovi ne bi trebalo da se sklapaju.
Celer
Pegavost listova celera izaziva gljiva Septoria apicola. Najčešće se prenosi semenom ali i preko biljnih ostataka iz prethodne sezone. Biljke mogu biti zaražene veoma rano a, potom sa biljke na biljku zaraza se prenosi pomoću vode. Bolest se veoma brzo širi ako su biljke gusto posejane i ako ima dosta padavina. Lišće može sasvim da propadne. Ne zalivajte ga orošavanjem. Redovno kontrolišite zasad i uklanjajte zarazeno lišće. Bitan je plodored i upotreba otpornih sorti.
Celerova muva Acidia heraclei: U maloj bašti, lakše je biljke pregledati i ono, koje je muva napala, ukloniti ili larve zgnječiti.
Kada se cvekla poseje, može se pojaviti palež klica. Iz posejanog semena klice slabo niču ili, kada niknu, stabljičice pocrne i omekšaju, klonu i osuše se. Uzrok tome je više gljivica koje se nalaze u zemljištu, a najčešće je Phoma betae koja se prenosi i semenom. Zato, bi seme pre setve trebalo zaprašiti, i pobrinuti se da setva ne bude gusta i duboka, a zemljište pripremiti što bolje, da biljke brze niknu.
