Mirođija je dobro poznata začinska, mirisna biljka.
Sama se razmnožava po baštama, a dobro uspeva i na terasama. Mnogi je gaje zbog mirisnog semena. Glavni lekoviti sastojak je etarsko ulje.
Mirođija se vekovima uspešno koristi protiv gasova, nadimanja i teškoća u radu organa za varenje. Takođe, pojačava rad bubrega i jača otpornost organizma. Od davnina je poznato da ova biljka podstiče apetit. Najveća koncentracija lekovitih i aromatičnih materija nalazi se u plodovima mirođije, ali ih ima i u listovima i cvetovima. Mirođija je, pre svega, dobar, neškodljiv, jeftin i svakom dostupan začin. Najviše se koriste igličasti listići, sveži ili osušeni. Sveži listovi, između ostalog, služe i za razne dekoracije u hladnoj kuhinji. Pomešana sa peršunom, mirođija daje poseban ukus bifteku. Zbog arome, obično se dodaje čorbama, sosovima i varivima (posebno grašku i tikvicama), kao i turšiji. Dodato lišće ove biljke krastavčićima daje bolji ukus.
Može da se gaji i profesionalno i za takav vid proizvodnje najbolje prinose daje na zemljištima koja su duboka, rastresita i normalne plodnosti. Za gajenje je potrebno umereno vlažno podneblje. Nema velike potrebe za toplotom.
Duže suše slabo podnosi, kao ni krajeve sa velikom količinom padavina.
U normalnim uslovima gajenja, navodnjavanje nije neophodno. Sklapanjem redova, biljke prave zasenu i sprečavaju gubitak vlage iz zemljišta. U slučaju dugotrajnih suša, pre sklapanja redova treba usev navodnjavati veštačkom kišom.
Pored osnovnog đubrenja, u toku vegetacije, usev mirođije se prihranjuje u više navrata. Obično se prihranjuje dva puta azotnim đubrivom: prvi put sa 20 – 30 kg/ha azota u fazi formiranja redova, pre prvog okopavanja, a drugi put sa 30 – 40 kg/ha azota pred drugo okopavanje.
Žetva mirođije je u fazi početka cvetanja štitova drugog reda, odnosno kada se zametnu plodovi u centralnom štitu. U ovoj fazi stabljika je zelena, a prizemni listovi počinju opadati. Žanje se na oko 10 cm od zemlje, odnosno iznad listova koji su promenili boju, obično pomoću mašine. Pokošena masa se odmah suši, najčešće u sušarama do 40°C. Mogu se sušiti cele ili iseckane biljke. Sušenjem treba sačuvati zelenu boju .
Najpogodniji momenat žetve mirođije za dobijanje plodova je kad najveći deo štitova dobije žućkastu boju. To znači da ne treba čekati da svi plodovi sazru. Žanje se kombajnima, a na manjim parcelama ručno.
