Srpska tradicija je svakako na selu i to je mesto gde su se nekada okupljale porodice. Hteli da priznamo ili ne tek, većina gradskog modernog stanovništva Srbije ima agrarno poreklo.
Međutim one idilične slike vezane za selo , nema. Decenijama se sa sela iseljavalo u gradove u potrazi za lakšim i lepšim životom. I problem napuštanja sela star je gotovo 70 godina. Proces industrijalizacije koji je zahvatio bivšu Jugoslaviju izazvao je raseljavanje seosokog stanovništva jer su tadašnji poljoprivrednici kao polukvalifikovana radna snaga odlazili u fabrike i to je trajalo sve do 1965. godine, kada je bio prvi pokušaj da se taj proces zaustavi ali bezuspešno.
Sledeća masovnija napuštanja sela su registrovana 90 ih godina usled rata, sankcija, bombardovanja i proterivanja pa je zamisao tadašnjeg političkog vrha bila da će se raseljena lica nastaniti u selima u napuštene kuće i da će tamo obrađivati zemlju. Međutim, svega mali procenat je uspeo da menja svoja imanja sa onima iz Hrvatske ili Bosne a veći deo je otišao u svet i taj trend napuštanja sela traje i do danas.
Tako da od 4.600 sela u Srbiji u 200 nema nikoga u 200 nema mlađih od 25 godina i predviđa se da će u narednih 10 godina još 700 sela ostati prazno tako da po poslednjim podacima u selima je 50 000 napuštenih kuća i ovo je zabeleženo kako u siromašnijim delovima Srbije tako i u bogtaijim.
Da bi se sprečio propast sela pre svega potrebna je odgovarajuća politička klima što je dužnost sadašnje vlasti koja mora da sarađuje sa lokalnom samoupravom. Političku klimu mora da prati i snažna materijalna podrška koja mora da bude praćena razvojim planovima i projektima koji zaista moraju da se sprovedu u delo.
Pojednostavljeno to znači da se u selima moraju omogućiti uslovi da se ljudi rado vraćaju. Dakle da se sredi infrastruktura, poprave putevi, dovrši elektrifikacija ( jer još uvek ima područja bez struje ili sa jako slabim naponom usled čega se kvare kućni aparati ), potrebno je organizovati sagraditi domove zdravlja, obnoviti stare škole, domove kulture.
Veliku podršku naseljavanju mladih porodica po selima vrši nadležno ministarstvo kroz mnoge projekte i subvencije koje su stimulisale mnoge porodice da se trajno nastane u selu. Poklanjane su kuće i imanja u vlasništvu države što je svakako jedan veliki podstrek da se pomerimo sa mrtve tačke.
Pandemija je donela i nešto dobro a to je da je sve više osoba odlučilo da veći deo svog vremena provodi u prirodi pa su vikendice po prigradskim naseljima oživele a ima i puno organizacija mladih koji počinju da grade kuće i počinju sa proizvodnjom hrane za sopstvene potrebe.
Sve ovo nije dovoljno ali svakako daje svetlost na kraju tunela da se nešto učini, jer Srbija ima još uvek čiste reke, plodne njive i odlične prirodne resurse koji ako se agrar podrži, daju potencijal za proizvednju kavlitetne hrane ne samo za celu Srbiju već i za izvoz.
Sve ovo nije dovoljno ali svakako daje svetlost na kraju tunela da se nešto učini, jer Srbija ima još uvek čiste reke, plodne njive i odlične prirodne resurse koji ako se agrar podrži, daju potencijal za proizvednju kavlitetne hrane ne samo za celu Srbiju već i za izvoz.
