Kupus spada u najstarije gajene biljke. Gajili su ga stari narodi u Sredozemlju – Grci i Rimljani. Po površinama koje zauzima u našoj zemlji, kupusnom povrću pripada jedno od privih mesta. Preko 90% površina zauzima kupus glavičar. Gaji se svuda – u ravnicama, rečnim dolinama, brdsko-planinskom području a najviše u okolini velikih gradova. Može da uspeva i na većim nadmorskim visinama, sve do 2000 metara. Kupus brzo niče i raste . Rasađuje se kad biljčice dobiju 5-6 listova.
Rasađivanje ranog kupusa se obavlja u plodnom, dobro pripremljenom, vlažnom zemljištu. Pošto se gaji na manjim parcelama, obično se rasađuje ručno.
Zemlja oko žila treba dobro da se podbije sadiljkom, kako bi žile bile u dodiru za zemljom. Odmah po rasađivanju kupus treba zaliti. Ovo važi za sve biljke koje se rasađuju.
Kupus je biljka koja najbolje uspeva na plodnim, vlažnim zemljištima. Ima plitak razgranat korenov sistem, traži strukturno zemljište i stalno prisustvo vlage u površinskom sloju. Troši velike količine azota, fosfora, kalijuma i mikroelemenata, pa ga treba dobro đubriti. U jesen, pred duboko oranje, treba rasturiti 40-60 tona stajnjaka po hektaru. U proleće startno, parcelu treba nađubriti mineralnim NPK đubrivima, u takvom odnosu da bude uneto oko 100 – 150 kg čistog azota, 80 – 120 kg fosfora 50 – 100 kg kalijuma po hektaru.
Koren kupusa prodire do 120 cm u dubinu i 180 cm u širinu. Bez obilnih navodnjavanja i prihranjivanja nema dobrog prinosa. Najbolji predusevi za kasni kupus su mahunarke, jer ostavljaju zemljište obogaćeno azotom, a potom žitarice.
Najznačajnije bolesti i štetočine kupusa
Proizvodnja kupusa u značajnoj meri može biti ugrožena pojavom mnogih štetočina i prouzrokovača bolesti. Povrtari to dobro znaju i svake godine muku muče sa zaštitom kupusa posebno što je zaštita delikatan posao a kupus, prouzrokovači bolesti i štetočine ne ostavljau na miru sve do početka seče, tj. branja.
Od bolesti koje se mogu javiti na kupusu su prouzrokovači crne pegavosti, plamenjače i nekih bakterioza. Osnovni uslovi da se jave ove bolesti jesu vlaga i nepoštovanje plodreda. Oveog leta stvorili su se idealni uslovi, jer je bilo dosta kiše i vlage pa nema parcele gde kupus nije zahvaćen nekom od ovih bolesti. Registrovanih preparata na tržištu zapravo da i nema tako da se za sprečavanje ispoljavanja simptoma bolesti uglavnom koriste preparati na bazi bakra.
Kada su štetočine u pitanju, najpoznatiji i najdosadniji su svakako puževi koji se javljaju stalno i u svakom usevu ali osim njih tu je i čitava armija na desetine insekata od kojih su najčešći i najpoznatiji: veliki i mali kupusar, kupusni moljac, zelena i crvena kupusna stenica, vaši, kupusna sovica itd.
Za suzbijanje ovih insekata postoje odgovarajući insekticidi ali se moraju koristiti obazrivo, jer je njihova primena izuzetno delikatna posebno usled karence i poštovanja rokova primene. Intenzitet napada nekih štetočina prati se i oderđuje po skali intenziteta napada, tako što se metodom slučajnog uzorka pregleda 100 biljaka i prati se broj prisutnih larvica – gusenica pa se utvrđuje procenat napada po skali: slab, srednje jak i jak napad pa se po toj skali planira i odgovarajuća zaštita.
Intenzitet napada nekih štetočina prati se i oderđuje po skali intenziteta napada, tako što se metodom slučajnog uzorka pregleda 100 biljaka i prati se broj prisutnih larvica – gusenica pa se utvrđuje procenat napada po skali: slab, srednje jak i jak napad pa se po toj skali planira i odgovarajuća zaštita.
Registrovanih preparata na tržištu zapravo da i nema tako da se za sprečavanje ispoljavanja simptoma bolesti uglavnom koriste preparati na bazi bakra.
Najbolji predusevi za kasni kupus su mahunarke, jer ostavljaju zemljište obogaćeno azotom, a potom žitarice.
