Apelujemo na sve domaćine da ne pale strništa jer tako nanose velike i dugoročne štete.
Pošto se rod sa njiva odnese u skladišta i silose, nažalost, mnogi proizvođači da bi sačuvali malo novca pale njive. Ovako upropašćuju prirodan sadržaj humusa u tlu.
Često čujemo kako je poljoprivredno zemljište u Srbiji najplodnije u ovom delu Evrope. To je tako zbog procenta humusa koji se nalazi u sastavu zemljišta. Nažalost, kao i cela priroda, ukoliko se ne čuva, naruši se prirodni balans, pa i ono kvalitetno vremenom nestaje. Danas je ta cifra u procentu humusa promenjena. Posle samo 10 godina imamo drastičan pad za celih 1% i ma koliko da izgleda beznačajno, to je izuzetno velika cifra. Šta to znači?
Gledano na duže staze, da bi se taj procenat humusa u zemljište vratio potrebno je 50 godina ispravnog tretiranja. Pod tim se podrazumeva redukovana obrada, ostavljanje biljnih ostataka na njivama, ne bi li se razgradile i korisne materije ostale na toj oranici, ali i pravilno đubrenje. Najveći neprijatelj ovom sastojku zemljišta je verovali ili ne, vatra. Osim što je opasna i vrlo lako može napraviti požare u okolini, vatra sprži sve hranljive sastojke sa površine, pa tako zemljište ostavlja još ispošćenije.
Verovatno niste znali, a to uče studenti koji studiraju poljoprivredu, da se na godišnjem nivou u stotinama kilograma po hektaru mere ostaci biljnog i životinjskog porekla koji se zahvaljajući mikroorganizmima razlažu i pretvaraju u humus. Tu spadaju biljni ostaci, ali i sve uginule životinje koje žive u zemljištu: krtice, miševi, tekunice, rovčice insekti, itd. sve se to mikrobiološkim procesima pretvara u humus svake godine. Takođe, stvaranje humusa je dugotrajan proces i on se ne stvara preko noći, već je za to potrebno vreme.
Paljenje strnjišta je bila agrotehnička mera koja je primenjivana ranije, jer se predpostavljalo da se na taj način uništva seme korovskih biljaka, neznajući da se tim postupkom uništava i dragoceni mikrobiološki materijal koji stvara humus.
Kada spalite korove, vi zapravo spaljujete samo nadzemni deo biljaka, a semena korova ne uništavate, kao ni rizome, odnosno sav onaj podzemni deo korova. Kod zubače ostaje 90% neuništenog dela korova, tako da paljenjem strnjišta nije uništen korov, već on samo kasnije kreće. Paljenjem se ubijaju i korisne životinjice koje aktivno učestvuju u humifikaciji. Zbog toga još jedanput apelujemo: NE PALITE STRNjIŠTA .
Kada spalite korove, vi zapravo spaljujete samo nadzemni deo biljaka, a semena korova ne uništavate, kao ni rizome, odnosno sav onaj podzemni deo korova. Kod zubače ostaje 90% neuništenog dela korova, tako da paljenjem strnjišta nije uništen korov, već on samo kasnije kreće. Paljenjem se ubijaju i korisne životinjice koje aktivno učestvuju u humifikaciji. Zbog toga još jedanput apelujemo: NE PALITE STRNjIŠTA
