Krenula je sezona kupusa pa zbog toga evo osvrta na njegovo gajenje.
Kupus spada u najstarije gajene biljke. Gajili su ga stari narodi u Sredozemlju – Grci i Rimljani. Po površinama koje zauzima u našoj zemlji, kupusnom povrću pripada jedno od privih mesta. Preko 90% površina zauzima kupus glavičar. Gaji se svuda – u ravnicama, rečnim dolinama, brdsko-planinskom području a najviše u okolini velikih gradova. Može da uspeva i na većim nadmorskim visinama, sve do 2000 metara.
Veoma je rasprostranjena rana proizvodnja kupusa. U Srbiji, u ravničarskim predelima, setva za proizvodnju rasada ranog kupusa počinje od polovine pa do kraja februara u toplim lejama. Rasadivanje se obavlja početkom aprila, a berba, zavisno od sorte i spoljnih uslova, od juna do jula. Na polju ili plasteniku.
Kupus podnosi nešto niže temperature, pa za podizanje toplih leja treba tanji sloj stajnjaka nego za paradajz i papriku. Svega 20-30 cm, te se takve leje nazivaju polu tople. Ipak, one treba da održavaju temperaturu od oko 16 stepeni C. Dobro seme kupusa u nekim slučajevima zadržava klijavost i do 7 godina.
Kupus brzo niče i raste . Rasađuje se kad biljčice dobiju 5-6 listova.
Rasađivanje ranog kupusa se obavlja u plodnom, dobro pripremljenom, vlažnom zemljištu. Pošto se gaji na manjim parcelama, obično se rasađuje ručno.
Zemlja oko žila treba dobro da se podbije sadiljkom, kako bi žile bile u dodiru za zemljom. Odmah po rasađivanju kupus treba zaliti. Ovo važi za sve biljke koje se rasađuju.
Kupus je faktultativno dvogodišnja biljka. Ako u vreme mlade biljke nastupe povoljni temperaturni uslovi za jarovizaciju, ona može da se obavi, bez ozbira što biljka još nije formirala glavicu, i da procveta.
Jarovizacija kupusa se odvija na temperaturama ispod 5 stepeni Celzijusovih, za period od 30 – 60 dana, zavisno od sorte.
Najbolje uspeva na plodnim, vlažnim zemljištima. Ima plitak razgranat korenov sistem, traži strukturno zemljište i stalno prisustvo vlage u površinskom sloju. Troši velike količine azota, fosfora, kalijuma i mikroelemenata, pa ga treba dobro đubriti.
U jesen, pred duboko oranje, treba rasturiti 40-60 tona stajnjaka po hektaru. U proleće startno, parcelu treba nađubriti mineralnim NPK đubrivima, u takvom odnosu da bude uneto oko 100 – 150 kg čistog azota, 80 – 120 kg fosfora 50 – 100 kg kalijuma po hektaru.
Koren kupusa prodire do 120 cm u dubinu i 180 cm u širinu. Bez obilnih navodnjavanja i prihranjivanja nema dobrog prinosa.
Najbolji predusevi za kasni kupus su mahunarke, jer ostavljaju zemljište obogaćeno azotom, a potom žitarice.
Kasni kupus se rasađuje tokom jula kada su temperature veoma visoke, pa je neophodno zemljište dobro natopiti vodom ili saditi posle obilne kiše.U našim uslovima proizvodnje, neophodno je navodnjavanje.
Pošto se radi o rasađivanju relativno krupnih biljaka, površinski sloj mora da bude tako usitnjen kao za setvu semena, a često je to veoma teško ili nemoguće postići. U narodu postoji verovanje:”što krupnije grudve pri rasađivanju, to krupnije glavice pri berbi”.
Kupus je faktultativno dvogodišnja biljka. Ako u vreme mlade biljke nastupe povoljni temperaturni uslovi za jarovizaciju, ona može da se obavi, bez ozbira što biljka još nije formirala glavicu, i da procveta.
Veoma je rasprostranjena rana proizvodnja kupusa. U Srbiji, u ravničarskim predelima, setva za proizvodnju rasada ranog kupusa počinje od polovine pa do kraja februara u toplim lejama. Rasadivanje se obavlja početkom aprila, a berba, zavisno od sorte i spoljnih uslova, od juna do jula. Na polju ili plasteniku.
