Krastavac je u našim krajevima poznat kao povrće još iz vremena starog Rima. Gajili su ga i drugi stari narodi: Grci, Egipćani, Kinezi, Indusi Po nekim autorima potiče iz Afrike, po drugima iz Istočne Indije, ali nije isključeno da je bio prisutan u spontanoj flori na oba kontinenta. U evropskim zemljama krastavac su širili Rimljani. U Francuskoj se pominje u devetom, a u Engleskoj tek u šesnaestom veku. Krastavac je svakako biljka tropskog porekla i najbolje uspeva pri temperaturnim uslovima od 18 – 32°C , s tim što je optimalna toplota 25° C.
Kako na otvorenom, uspešno se može gajiti i u zaštićenom portoru.
Gajenje krasavca ( Agaricus bisporus lat.) na malim površinama do 10 ari može biti izuzetno isplativo i pružiti zadovoljavajući prinos. Da biste postigli uspeh u proizvodnji, važno je da pažljivo planirate i razumete ključne faktore.
Krastavci najbolje uspevaju u humusnom, dobro dreniranom zemljištu koje je bogato organskom materijom. Idealna pH vrednost zemljišta je blago kiselkasta do neutralna, oko 6 do 7. Pre sadnje, preporučuje se da uradite analizu zemljišta kako biste osigurali odgovarajuće uslove za rast krasavaca.
Priprema zemljišta je ključna. Očistite parcelu od korova i dobro je obradite kako biste razbili grudvice i osigurali ravnomernu raspodelu hranljivih materija.
Izbor prave sorte krastavca zavisiće od vaših želja ali i zahteva tržišta i toga da li krastavac gajite za salatu ili kornišone koji se ostavljaju za zimnicu.. Postoje sorte koje se bolje prilagođavaju malim parcelama, pa bi bilo dobro da se raspitate kod stručnjaka za savet koju sortu odabrati.
Pravilno zalivanje je ključno za uspešan rast krastavaca. Održavajte konstantnu vlažnost zemljišta, izbegavajte prekomerno zalivanje koje može izazvati truljenje korena ali i pojavu gljivica. Dodavanje malča oko biljaka može pomoći u očuvanju vlage.
Pratite rast biljaka kako biste otkrili rane znakove štetočina ili bolesti. Primena prirodnih sredstava za kontrolu štetočina ( predatora lisnih vaši i grinja recimo ) i prouzrokovača bolesti, može biti korisna u očuvanju zdravlja biljaka.
Berbu krastavaca obavljajte redovno kako biste očuvali kvalitet i podstakli dalji rast. U zavisnosti od sorte, krastavci se mogu brati kada su dužine od 10-20 centimetara. Prodaju krastavaca možete organizovati putem lokalnih pijaca, direktno potrošačima ili restoranima.
Projektovana dobit će zavisiti od mnogo faktora, uključujući tržište i lokalne cene. Ali, uz pažljivu upravu i održavanje, mogli biste očekivati da ostvarite solidan prihod od prodaje krastavaca na maloj parceli. Ove sezone na zelenim pijacama za kilogram krastavca se plaćalo od 120 do 200 dinara pa se lako može izračunati kolika bi bila dobit.
Očekivani prinosi krastavaca po aru mogu značajno varirati u zavisnosti od mnogo faktora, uključujući sorte krastavaca, kvalitet zemljišta, agrotehničke mere, klimatske uslove i pažljivu brigu o biljkama. Međutim, u proseku, uz primenu svih agrotehničkih mera, možete očekivati prinos od otprilike 1.000 do 2.000 kilograma po aru.
Važno je istražiti lokalno tržište i pronaći najisplativije kanale za prodaju.
Uz pažljivo planiranje, malu investiciju i posvećenost, gajenje krasavaca na maloj površini može biti profitabilan poduhvat. Ovo je samo osnovni pregled, a detaljnije analize i planiranje se obavljaju sa stručnim licima i onima koji već imaju iskustva u ovom poslu.
Krastavci se mogu uzgajati iz semena ili rasada. Setva u zatvorenom prostoru može biti korisna u ranim fazama. Zatim presadite mlade biljke na otvoreno polje kada prođe opasnost od mraza.
Prvi korak u uzgoju krastavaca je odabrati odgovarajuće zemljište. Krastavci vole dobro drenirana zemljišta bogata organskom materijom. Testirajte pH vrednost zemljišta i uskladite je sa potrebama krastavaca, koja se obično kreće između 6 i 7 pH.
