Dunja je voćna vrsta koja se se nerado gaji kod nas, ali oni koji odluče da podignu zasad ovog voća ne žale se, jer je na tržištu ima malo. Postaje sve više zanimljiva usled velike potražnje, naročito zbog prerade.
Poznata je još od pre 4 000 godina. Latinski naziv roda dunje Cydonia oblonga i potiče od mesta Cidon na Kritu gde se gaji od vajkada i oduvek je imala primenu u lečenju. Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo za izradu emulzija i mikstura protiv kašlja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku i u industriji. Danas se, bez razloga, upotrebljava mnogo manje nego ranije. Grci i Rimljani su dunju mnogo cenili kao blago sredstvo protiv proliva . Prisutna cijanovodonična kiselina u semenu čini da lokalno anestezira. Spada u grupu izuzetno cenjenih voćnih vrsta, i za potrošnju u svežem stanju, ali i za preradu u slatko, kompot, sok i rakiju, zbog čega se sve više iz okućnica širi na plantažne zasade.
Na raširenost dunje utiču i njene biološke osobine. U našim krajevima cveta kasno, od kraja aprila do sredine maja, pa tako izbegava pozne prolećne mrazeve. S druge strane i sazreva dosta kasno pa je njeno gajenje vezano za krajeve u kojima su duge, tople jeseni. Slično je i kada se radi o nadmorskoj visini: dunju ne bi trebalo gajiti u intenzivnim zasadima na visini većoj od 700 metara. Međutim u Tadžikistanu. je gaje i na visinama do 2 500 metara.
Dunja rađa obilno svake godine, a krupni plodovi olakšavaju berbu koja traje petnaestak dana. Sortiment dunje broji oko 500 sorti.
Kod nas još uvek nema ozbiljnijih površina i poljoprivrednici se retko odlučuju za gajenje ove voćne vrste. Ono što možda izaziva najviše kolebanja jeste njena osetljivost na bakterioznu plamenjaču – erwinia koja može da predstavlja veliki problem. Teoretski i u manjim zasadima se može relativno uspešno suzbiti, ali obično ako se pojavi ne preostaje ništa nego krčenje zaraženih stabala što je možda skuplja ali i najisplativija mera kako bi se sprečilo širenje zaraze na ostala stabla. Ukoliko se odabirom odgovarajućih zdravih sadnica i redovnom zaštitom preventivno deluje na bakterioznu plamenjaču, uz punu agrotehniku i dobru negu, možete ostavriti jako lepe prinose a otkup je zagarantovan jer puno destilerija otkupljuje dinju upravo zbog prerade tj za pravljenje rakije mada nije isključena ni mogućnost izvoza.
Ukoliko odlučite da nakon ovih redova krenete u gajenje dunje, dobro je da se konsultujete sa nekim od stručnjaka, inžinjera poljoprivrede, voćarsko-vinogradarskog smera koji će vas savakako uputiti i daće vam najbolji savet oko sortimenta i samog podizanja zasada. Pre podizanja bilo kakvog zasada obavezna je analaiza zemljišta a kada je dunja u pitanju, raspitajte se malo ko bi mogoa da je otkupi i po kojoj ceni. Jer u zavisnosti od sorti već 3 godine nakon sadnje možete očekivati pristojan prinos.
