Prerada mesa u kobasice prolazi kroz mnoge promene. Dok su se nekada kobasice pravile od odabranih delova mesa kao što su svinjski ili goveđi but što i nalažu tehnološke recepture, moderna mesna industrija sve više koristi mehanički otkošeno meso i razne nusproizvode životinjskog porekla kako bi smanjila troškove proizvodnje i povećala profit. A sve to usled sve slabije platežne moći običnog kupca.Otkošeno meso često uključuje ostatke i delove koji se ne koriste za druge svrhe, što rezultira manje kvalitetnim prerađevinama i kobasicama. Mlevenje mesa, ključni korak u proizvodnji kobasica, sve više se odvija uz pomoć mašina umesto ručnog procesa. Ovim mašinama je lako dodavati razne aditive, konzervanse i začine kako bi se poboljšali ukus i tekstura.So se često koristi kao konzervans i za poboljšanje ukusa, dok se kukuruzni sirup i skrob dodaju kako bi se povećala zapremina kobasica. Umesto prirodnih creva, koriste se veštački materijali, a ponekad se dodaju boje kako bi se poboljšao estetski izgled. Da bi se produžio rok trajanja, industrija dodaje hemijske konzervanse i čitavu paletu raznih pojačivača ukusa, stabilizatora, emulgatora, aroma itd..itd. Tako da danas kada kupujete neki proizvod od mesa u deklaraciji možete da pročitate koliko mesa uopšte taj proizvod sardži. Po pravilu pisano malim slovima i jedva vidljivo, ukoliko ste uporni i ponesete lupu možete da pročitate da jedno pakovanje kobasica ima jedva 30% mesa. Šta je ostalo, piše vam na deklaraciji.
Većina kobasica se puši kako bi se poboljšao ukus i produžio rok trajanja, iako neki proizvođači koriste tehnike pušenja koje nisu zdrave. Dodatak natrijum nitrita može pomoći u sprečavanju kvarenja, ali ima i rizika po zdravlje.
Emulgatori, stabilizatori i veštački ukusi i arome često dolaze iz hemijskih laboratorija, a nusproizvodi životinjskog porekla kao što su koža i hrskavica koriste se kako bi se povećala zapremina kobasica.
Prilikom pripreme ovih nusproizvoda koriste se visok pritisak i temperature, što može ukloniti nutritivne vrednosti i prirodne arome.
Meso se često prerađuje da bi se dobila homogena tekstura, često dodavanjem vode kako bi se povećala težina. Sintetički vitamini i minerali se često dodaju kako bi se nadoknadili gubici u nutritivnoj vrednosti.
Kobasice često sadrže visok nivo natrijuma i zasićenih masti, što može ako se konzumiraju često, povećati rizik od srčanih bolesti i visokog krvnog pritiska. Prerada mesa u kobasice može smanjiti nutritivnu vrednost proizvoda, umesto prirodnog proteina često se koriste jeftinije zamene. Industrija takođe često koristi genetski modifikovane organizme za proizvodnju aditiva i konzervansa.
Kontaminacija je čest problem u procesu prerade mesa u kobasice, a bakterije i mikroorganizmi se brzo razmnožavaju u lošim higijenskim uslovima. Da bi se sprečila kontaminacija, dodaju se hemijski konzervansi i antibiotici. Kobasice često sadrže visok nivo natrijuma i nitrita, koji su povezani s rizikom od povećana krvnog pritiska.
Proizvodnja velike količine mesa zahteva puno resursa, uključujući vodu i zemljište, i može imati negativan uticaj na životnu sredinu. Otpadni proizvodi iz industrije prerade mesa takođe mogu zagađivati okolinu. Neetički postupci prema životinjama često se primenjuju u industriji.
Iako se kobasice često reklamiraju kao brza i jeftina hrana, niska cena može doći uz visoku cenu za kvalitet i zdravlje. Zbog toga se sve više potrošača okreće ka organskim i lokalno proizvedenim kobasicama koje koriste kvalitetnije sastojke. Svest o negativnim aspektima industrije prerade mesa takođe raste, što dovodi do veće potražnje za alternativama koje su zdravije i daleko bolje. Mi imamo odličnu mesnu industriju koja svakako neće propasti i u marketima ćemo i dalje imati na desetine pakovanja različitih naziva k
