Leto je na izmaku i s jeseni kreće i smena ponude domaćeg voća na tržištu. Jabuka čija berba uskoro počinje, biće aktuelna u ponudi sve do početka leta.
Kod profesionalne proizvodnje jabuke, kada se pripremaju velike količine za izvoz, moramo imati na umu da se sve sorte ne beru istovremeno, već da stižu jedna za drugom.
Neki redosled branja išao bi otprilike ovako: gala, crveni delišes, zlatni delišes i njegovi klonovi i ajdared koji je ujedno zastupljen sa 50% u odnosu na sve sorte u Srbiji.
Jabuka se bere sve do novembra a kasnije sorte su greni-smit i pink-lejdi.
Branje počinje u fazi tzv tehnološke zrelosti a početak branja neke sorte određuje se penetrometrom, malim uređajem koji na osnovu sile prodiranja određuje tačan momenat početka branja. Ukoliko penetrometar pokaže vrednost ( 1 ) to je znak da se mora dodati kalcijum koji je odgovoran za čvrstoću ploda ali ne treba preterivati.
Budući da se na plantažama beru velike količine, sva jabuka ide u hladnjaču ali se otpremaju samo zdravi plodovi. Oni koji imaju veliku krupnoću ali sa puno sunčanica ( oštećenja od prekomernog izlaganja sunčevim zarcima ) nisu traženi, pa džaba i krupnoća i ukus i miris. Jer da bi se bolje čuvalo ubrano voće potrebno je da se spreče sve bolesti koji nastaju u skladištu nakon branja. Zbog toga se preventivno mora delovati još dok je jabuka na grani.
Jedna od preventivnih mera jeste da se jabuka bere u higijenskim uslovima. Recimo ukoliko se gajbe nabranih jabuka vuku traktorom kroz oblak prašine, uzalud je sav trud jer je prašina za jabuku gora od hemikalija.
Zbog toga kako bi se izbeglo nastajanje patogenih bolesti u skladištu kada se jabuke obere i donese u skladište, potrebno je da svi plodovi idu prvo na pranje, pa sušenje pa potapanje u određene hormone koji sprečavaju fiziološke bolesti: gorke pege i staklavost tkiva kod recimo sorte jonagold.
Zbog toga se razmišlja na vreme pa se u zavisnosti od hladnjača bira koje će se sorte gajiti jer osetljive ne mogu da se skladište.
Jabuka kada se ostavi u hladnjaču počinje da luči hormon starenja a ukoliko su plodovi mehanički oštećeni dolazi i do lučenja ugljen dioksida pa su najbolje ULO hladnjače koje su potpuno spremne za pravilno skladištenje, jer se kod njih mogu kontrolisati svi parametri. Ukoliko se detektuje povećana količina ugljen dioksida počinje da se ubacuje kiseonik.
Kod nas još uvek ima malo ULO hladnjača pa se jabuka čuva u neadekvatnim hladnjačama u podrumima i prostorijama koje ne pružaju adekvatne uslove za čuvanje. Često dolazi do otvaranja i zatvaranja što za posledicu ima narušavanje mikroklimatskih uslova i pojavu bolesti nakon iznošenja jabuke iz skladišta koja se čuva i do pet meseci.
Osim jabuke korisno je da se zna da se ne čuva svo voće u istim uslovima.
Grožđe se čuva do mesec dana ali se prethodno tretira sumporom i to najviše važi za ono koje nam dolazi iz Italije i Španije. Ono vam može stojati i po nekoliko dana a da se ne pokvari, za razliku od domaćeg koje nije tretirano i koje brzo istruli. Jedna od mera sprečavanja bolesti je da se na svakih pola sata ubacuje određena količina ugljen dioksida koji ubija sve, slično kao soda bikarbona.
Dakle , nije branje poslednja mera u profesionalnpoj proizvodnji voća. I nakon tog posla predstoji još puno rada jer od pravilnog skladištenja zavisiće i kvalitet plodova koji se tokom cele zime distribuiraju kupcima.
Sledeća veoma važna stvar jeste da se u skladištu mora održavati konstantna temperatura. U takvim uslovima čuvanja neće dolaziti do pojave bolesti ali čim se jabuka izvadi iz skladišta ukoliko nije na adekvatan način pripremljena i zaštićena od bolesti vrlo brzo će se pojaviti neke od bolesti. Jedna od masovnih bolesti jeste i bela patina – navlaka koja se može javiti na jabuci.
