Bez obzira što danas u upotrebi imamo veliki broj fungicida koji se uspešno koriste u suzbijanju, plamenjača krompira još uvek pričinjava velike štete. Poslednjih godina, primećeno je da se , osim postojećih, šire i drugi agresivniji sojevi gljive, koji izazivaju ovu bolest. Postavlja se opravdano pitanje da li se time komplikuje i suzbijanje bolesti budući da je plamenjača krompira jedna od ekonomski važnijih bolesti krompira.
Prvi simptomi se javljaju na lišću, na mestu zaraze, posle perioda inkubacije. Simptomi su, u početku, pojava vodenastih pega tamnozelene boje, koja kasnije prelazi u žutu, posle čega se tkivo u okviru pega suši i nastaje nekroza.. Ukoliko uslovi pogoduju razvoju bolesti, nekroza lisnog tkiva se povećava sve dok ne zahvati celu lisnu masu. Jasan simptom koji nesumnjivo ukazuje na pojavu plamenjače je karakterističan beličasti oreol oko obolelog i uginulog tkiva.
Uznapredovana bolest, može da se proširi i zahvati krtole. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti, kod masovne infekcije gde nije na vreme primenjena adekvatna zaštita, bolest zahvata celu biljku i čitav usev krompira može biti uništen.
U uslovima koji pospešuju pojavu plamenjače, gomile izbačenog, zaraženog krompira, predstavljaju početni inokulum za širenje bolesti. Radi uspešnog suzbijanja plamenjače, potrebno je početni inokulum držati na niskom nivou koliko je to moguće. Mere redukcije početnog inokuluma podrazumevaju proizvodnju i korišćenje semenskog krompira bez plamenjače, uklanjanje gomila izbačenog krompira iz skladišta odnosno njihovo prekrivanje čvršćom folijom kao i uništavanje samoniklih biljaka krompira.
Hemisjko tretiranje daje dobre rezultate, ali se često postavlja pitanje koji je preparat izbora.
Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretmana, za uspeh zaštite veoma je važna i neophodna pripremljenost i podešenost prskalica. Pravilno i ujednačeno nanošenje preparata na površinu lišća, i potrebna količina tečnosti da bi se preparat rasporedio na celu lisnu površinu ovde igraju ključnu ulogu. Ukoliko bolest zahvati lisnu površinu, da bi se sprečilo zaražavanje krtola, neophodno je uništiti nadzemnu masu pre vađenja krompira kako inokulum sa lista ne bi dospeo do krtola. Za tu svrhu se mogu koristiti herbicidi desikanti.
Jedna od preventivnih mera suzbijanja jeste veće rastojanje redova kako bi se strekli uslovi za kraći period vlaženja lista. To se postiže i izbegavanjem đubrenja visokom dozom azota, izbegavanje uzgoja krompira u hladu ili od vetra zaštićenim mestima, koliko je god moguće navodnjavanje u brazdu i navodnjavanje u delu dana koji ne omogućava duže zadržavanje vode na listu.
Od hemisjkih preparata odlične rezultate daje daje folijarni hromistacid i fungicid za suzbijanje prouzrokovača plamenjače krompira koji sadrži kombinaciju dve aktivne materije kalijum-fosfit + hlorotalonil
Prvi simptomi se javljaju na lišću, na mestu zaraze, posle perioda inkubacije. Simptomi su, u početku, pojava vodenastih pega tamnozelene boje, koja kasnije prelazi u žutu, posle čega se tkivo u okviru pega suši i nastaje nekroza.. Ukoliko uslovi pogoduju razvoju bolesti, nekroza lisnog tkiva se povećava sve dok ne zahvati celu lisnu masu. Jasan simptom koji nesumnjivo ukazuje na pojavu plamenjače je karakterističan beličasti oreol oko obolelog i uginulog tkiva.
Uznapredovana bolest, može da se proširi i zahvati krtole. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti, kod masovne infekcije gde nije na vreme primenjena adekvatna zaštita, bolest zahvata celu biljku i čitav usev krompira može biti uništen.
