Upotreba hemijskih sredstava u proizvodnji krastavaca je tema koja izaziva kontroverze i rasprave među poljoprivrednicima, ekološkim aktivistima i potrošačima. Dok mnogi argumenti govore u prilog hemijskim sredstvima zbog njihove sposobnosti da kontrolišu bolesti i štetočine, postoji i opravdana zabrinutost zbog potencijalnih negativnih uticaja na okolinu i ljudsko zdravlje. Posebno što mali broj ljudi zna da se u proizvodnji kornišona zaštita bilja koristi nemilice uz oslično pitanje da li je to zaista potrebno. Ali proizvodnja posebno komercijalna ne može da se zamisli bez hemije koja osigurava odličan prinos pa je samim tim neminovnost.
Prvo i najvažnije, hemijska sredstva pružaju efikasan način zaštite krastavaca od raznih bolesti, gljivica i štetočina koje mogu značajno smanjiti prinos i kvalitet. Upotrebom pesticida , poljoprivrednici mogu sprečiti širenje prouzrokovača bolesti kao što su pepelnica i plamenjača ali čitavu vojsku insekata koji napadaju krastavac.
Međutim, postoje opravdane brige u vezi sa upotrebom hemijskih sredstava.
Prvo a možda i najvažnije, postoji rizik od ostataka hemikalija na krastavcima koji mogu biti štetni po zdravlje ljudi ako se ne primenjuju pravilno ili ako se ne poštuju preporučene količine i vreme primene. Ovo je posebno zabrinjavajuće za potrošače koji žele zdrave i lepe proizvode.
Takođe, postoje ekološki problemi povezani sa širenjem pesticida u okolinu. Otpadne hemikalije sa poljoprivrednih polja mogu zagađivati zemljište i vode, ugrožavajući životinjski i biljni svet. Pored toga, dugotrajna upotreba hemijskih sredstava može dovesti do razvoja rezistentnih štetočina i bolesti, što zahteva upotrebu još jačih hemikalija uz povećanje doza što stvara začarani krug. Kako onda da osiguramo dobar prinos a da izađemo na kraj sa bolestima i štetočinama a da ne upotrebljavamo hemijska sredstva za odbranu?
S obzirom na sve ove faktore, mnogi poljoprivrednici istražuju alternative hemijskim sredstvima. To uključuje upotrebu organskih metoda kao što su kompostiranje, upotrebu prirodnih predatora štetočina i rotacija useva. Ove metode, iako zahtevaju dodatni trud i pažnju, mogu smanjiti potrebu za hemijskim sredstvima i doprineti očuvanju okoline.
Upotreba hemijskih sredstava u proizvodnji krastavaca može biti opravdana ukoliko se primenjuju odgovorno i u skladu sa zakonima i propisima za zaštitu životne sredine i zdravlja čoveka. Međutim, važno je da se istovremeno istražuju i primenjuju održive metode koje mogu smanjiti potrebu za hemijskim sredstvima i sačuvati prirodu za buduće generacije.
Rešenje se možda nazire u kombinaciji pravilne upotrebe pesticida i alternativnih metoda zaštite, pri čemu se može obezbediti zdrav i obilan prinos krastavca, pri čemu se čuva životna sredina.
Ali na kraju, trebalo bi da znate da je sve na savesti proizvođača, jer ima onih koji nemaju meru u korišćenju hemije u proizvodnji a to rade samo zbog toga jer ih niko ne kontroliše. Zbog toga prilikom kupovine krastavca ili bilo kog drugog povrća na zelenoj pijaci, ukoliko niste sigurni u reči prodavca da je ne prskano, bolje ga preskočite jer verovatno. Da ne prska, ne bi mogao svu tu količinu koju je izneo na pijacu da proizvede jer je nemoguće. Može bez prskanja da proizede tek onoliko koliko je dovoljno da podmiri sopstvene potrebe. Imajte to u vidu.
